Прочитај ми чланак

ДА ЛИ СЕ ТРОЈАНСКИ РАТ заиста одиграо у Турској?

0

Рустем Аслан, главни археолог локалитета "Троја", сматра да је на корак до доказа да је баш то место било поприште рата о ком је Хомер тако детаљно говорио у "Илијади" и "Одисеји".

„Не можемо бити 100 одсто сигурни да су Пријам, Ахил и Хектор живели и умрли овде, али ако бисте овде провели 30 година, дању и ноћу, лети и зими, окружени овим пејзажем, осетили бисте то. Почели бисте да верујете“, каже Аслан, који на Троји ради још од 1988. године, када је био студент.

Рушевине Троје се налазе на око сат вожње од Чанакале, града на северозападу Турске, који се налази близу Галипоља.

Ово место на брду Хисарлик садржи остатке укупно десет градова (Троја од И до X), од којих је најстарији из 3000. године пре нове ере.

Највећи део ископавања у последње две године био је фокусиран на област директно преко пута јужне капије града Троје ВИ из 14. века пре нове ере, као и на главни улаз у древну цитаделу.

Пронађен је и у пут из касног бронзаног доба, као и остаци куће из исте ере, што указује на то да је и изван града постојало уређено насеље.

Истрага ће се наставити и у наредној години, током које ће Аслан и његове колеге тражити доказе да се на овом месту некада у историји одиграла велика битка.

Археолози верују да Хомерова прича има основе у историји и да их могу открити кроз детаљно ископавање, читање литературе и писаних докумената Хетитског царства, које је постојало уз Троју и срушило се крајем бронзаног доба.

„Следеће године ћемо покушати да разумемо последњи слој рушевина изван цитаделе. Шта им се десило, како се десило и када се десило“, каже Аслан.

Турска се нада да ће, уколико пронађе чврсте доказе да је то место било поприште битке, привући више туриста на овај локалитет, који представља један од најважнијих из античког доба. Министарство културе Турске прогласило је 2018. годином Троје, а планира и да низом манифестација промовише ту област. Између осталог, биће отворен музеј са свим кључним артефактима пронађеним на том локалитету.

Турска ради на томе да за те потребе врати вредне предмете пронађене у Троји, који се налазе у музејима широм света, познате као Пријамово благо, односно, колекцију златног накита, оружја, врчева и дијадема.

Локалитет је намерно очуван с минималним интервенцијама, изузев обнове грађевина од блата и цигле у централној тврђави. Аслан каже да жели да посетиоци замишљају зидове и утврђења, као и борбу Хектора и Ахила, да у свом уму виде Патрокла, Хелену и Париса и велике грчке трупе у равници испод цитаделе.

За њега нема никакве сумње да је град пронађен на брду Хисарлик Хомерова Троја, а наводи следеће доказе: степен уништености грађевина, писани траг о Хетитском споразуму, који помиње краља Александа (за ког се верује да је био Парис, Тројанац чија је љубав према Хелени, краљици Спарте, наводно била окидач за велики рат у грчком миту) и природну топографију, која одговара описима из Хомерових књига.

За неке, Тројански рат није само кључна легенда у западној књижевности, него и прича о сукобу између Истока (симболише га Троја и Хетити) и Запада (симболишу га егејски Грци).

Аслан у том сукобу види многе лекције за данашњи свет. Уништење Троје претходило је још многим сукобима између Хетита, Микењана и Египћана. „Као ни тад, ни данас нема победника, баш као и у рату у Сирији“, каже овај археолог.

Он види и паралелу између избегличке кризе и легенде у Вергилијевој „Енејиди“ у којој тројанске избеглице насељавају Запад и постају преци Римљана.

„То није лак посао и не можете доказати шта се све десило само на основу археолошких објеката, али додајемо један по један доказ“, каже Аслан.