Прочитај ми чланакАнгела Меркел, уколико успе да састави нову владу, имаће четврти рекордни мандат канцелара Немачке, што ће бити последица њене добро вођене политике и наизглед доброг стања немачке економије.
Међутим, док размишља о нове четири године у канцеларији, Меркел је свесна да ће морати да превазиђе читаву листу опасних изазова код куће, али и да се носи са проблемима који долазе из иностранства, уколико жели да зацементира своју оставштину, пише британски Телеграф.
Код куће у Немачкој, политика је управо постала компликованија него икада у скоријој прошлости.
Успон ултрадесничара Алтерантиве за Немачку (АфД) и лош резултат и најава одласка у опозицију Меркелиних досадашњих коалиционих партнера социјалдемократа значе да ће канцеларка вероватно предводити прилично нестабилну владу.
Такозвана коалиција Јамајка између Меркелине Хришћанско демократске уније (ЦДУ), либерала (ФДП) и странке Зелени највероватнији је исход, али да би до њега дошло, потребни ће бити месеци преговарања.
Веће присуство АфД у Бундестагу представља довољан проблем за Меркел и постоји страх од даљег раста њихове популарности.
Њеној влади ће бити потребна снажнија платформа како би решавала неке од дуготрајних проблема у вези са немачком економијом, која ипак показује „знаке старења“.
Као што је Меркел упозоравала у својим говорима, Немачка са својим ослањањем на дизел горива и традиционалну мануфактурну индустрију, ризикује да заврши као „технолошки музеј“ у ово доба дигитализације.
Недавни „дизелгејт“ скандал у немачкој аутоиндустрији, сумње у вези са дуготрајном ликвидношћу Дојче банке, недавни банкрот друге највеће авиокомпаније „Ер Берлин“ служе као подсетник да чак и у земљи попут Немачке ствари могу да пођу наопако.
Међутим, највећи изазови за Меркел се налазе изван немачких граница. Са Доналдом Трампом у Белој Кући и Брегзитом који треба да се коначно деси 2019, на Меркел остаје да убризга живот у европски пројекат. С обзиром на то да Немачка има највећи вишак буџета у ЕУ, за очекивати је да се од ње тражи да поднесе већи терет изласка Велике Британије из ЕУ. То се, међутим дешава управо у време када многи Немци губе стрпљење са Европском унијом.
ФДП је рекла да неће подржати веће фискалне трансфере, а то је управо оно што од Немачке тражи њен сада главни партнер Француска.
Француски председник Емануел Макрон ће тражити нови већи буџет за еврозону, а у Немачкој су јасни знаци да Меркел не би смела да то подржи у мери у којој то Макрон тражи од ње.
Меркел је већ рекла да Британија неће добијати посебне услуге од ЕУ, али је јасно да одлазак Британије из Уније значи и одлазак највећег немачког савезника на слободном тржишту, што ће довести до стварања притиска на Берлин.
Уз источне земље у ЕУ попут Пољске које представљају претњу јединству Уније, притисак на Меркел ће само расти и то са разних страна и тако јој оставити само мали простор за обнову ЕУ.
Не треба заборавити ни чињеницу да се Немачка и даље налази у проблеима због великог броја избеглица које желе да живе у тој земљи.
Ове спољне и унутрашње захтеве ће Меркел тешко моћи да помири.
