Прочитај ми чланак

ИСТИНА О СМРТНОСТИ УРАНИЈУМА дубоко скривена од Срба

0

Два покушаја 1995. и 2000. да се научним путем утврде страшне последице НАТО агресије заустављена. Опасност утврђена после бомбардовања РС. Масовно умирање народа од рака у РС почело већ 1996.

Вест о формирању Националне лабораторије која ће се бавити последицама НАТО агресије пробудила је велике наде да ће се коначно стићи до истине о овоме. До сада су неславно завршила два покушаја да се свеобухватно истражи разорни утицај муниције са осиромашеним уранијумом по здравље народа. Чим би се појавили први алармантни подаци, стављани су под тепих, а истраживања прекидана.

Прво испитивање обављано је у Винчи још 1995, а после бомбардовања СРЈ 1999. године на ВМА у Београду покушано је да се одговори на питање колико су војници и официри са КиМ и њихово потомство изложени ризику јер су били у контакту са „осиромашеним“ пројектилима.

– Формиран је и праћен узорак од око 2.000 војника, а испитивање је обављено и на узорку деце рођене 2000-2004. године, која се лече и контролишу у Дечјем диспанзеру ВМА – њих 1.752 – каже за „Новости“ медицински стручњак из ове установе. – Сва та деца рођена су од родитеља војника који су бранили земљу од НАТО. Контролну групу за упоређивање резултата чинила су 1.204 детета рођена пре бомбардовања, од 1995. до 1999. године.

Како указује наш саговорник, на основу прегледа и медицинске документације добијени су подаци о учесталости аномалија, ендокриних и метаболичких болести, као и малигних неоплазми код дечјег узраста. Овај извештај, међутим, није добио епилог. Званично, број испитиваних је био мали за научну верификацију закључака. Незванично, тадашње власти у Србији зауставиле су истраживања.

ВОДА

Говорећи о уранијумским мецима које су се забили у земљиште, др Орлић наводи да је могућа интеракција са водом. У зависности од геолошке ситуације, могуће је загађење и подземних вода.

Муниција од осиромашеног уранијума, иначе, први пут је на Балкану коришћена 1994. против Војске РС. Нарочито жестоко било је од 28. августа до 12. септембра 1995, када је НАТО изводио масовне ударе користећи авионе А-10 који су носили радиоактивне гранате.

Умирање народа од најтежих болести почело је исте јесени, а незапамћена епидемија канцера почела да коси избегле Србе из Хаџића у Братунац и широм РС.

Како је за „Новости“ потврдио Милан Орлић, физичар који је 1996. радио у Војно-техничком институту (ВТИ), а потом у Винчи, прво испитивање дејства муниције са уранијумом српски научници су радили одмах после НАТО удара у РС. У питању је био, тврди он, „тајни државни посао“, а зрна од 30 милиметара у Винчу су донели људи из Државне безбедности Србије.

– Мерења су врло брзо извршена и званични извештај стручњака био је предат ДБ и војсци почетком 1996. Никада није публикован, нити је становништво РС упозорено на штетност по здравље оваквих пројектила. Тако се догодило да се и 2003. по објектима и положајима који су бомбардовани 1995. налази расута муниција од осиромашеног уранијума и да становништво долази у контакт са њом – каже доктор Милан Орлић.

Извештај, према незваничним информацијама, никада није објављен да се не би стварала паника у народу.

ДР ПАВЛОВИЋ: ХАВИСТО ЗАНЕМЕО

Др Снежана Павловић из Института Винча, у четири наврата, од 2002. учествовала је у мерењима и чишћењу локалитета на југу Србије. Ова физичарка била је и у тиму финског стручњака Пека Хависта, вође друге делегације Уједињених нација за заштиту животне средине (УНЕП), која је 2001. године дошла да „верификије“ стање животне средине.

– Сећам се да када смо дошли до Прохора, Хависто је застао задивљен природом и узвикнуо: „Боже, како вам је лепа земља!“ На нашу опаску да је зато и чистимо од осиромашеног уранијума, Финац је покушавао да нас убеди како велике опасности по здравље нема. Та расправа је трајала све до тренутка када је наш колега питао Хависта да ли би на овом месту правио викендицу за свог сина. Његово ћутање било је најбољи одговор – сећа се Павловићева.