Прочитај ми чланак

СРАМОТА: Краља славимо само на екрану

0

Осам векова од устоличења првог српског краља обележићемо скромно и без велике церемоније, биће једино одржана свечана трибина и кренуће ТВ серија. Стефан Немањић нема достојно спомен-обележје у Србији.

Крунисање Стефана Немањића један је од кључних догађаја српске историје. Стицање краљевске круне владара средњовековне Рашке, пуних 800 година касније, међутим, у Србији није празник. За разлику од државе која ову годишњицу не сматра вредном централне свечаности, на аутентичан начин велики датум обележиће готово само телевизија – премијером серије о првим изданцима српске владарске лозе.

Неће значајна годишњица, ако је за утеху, протећи у тоталној тишини. Српска академија наука и уметности и Правни факултет у Београду 25. октобра организоваће свечану трибину посвећену 800. годишњици крунисања Стефана Првовенчаног, на којој ће говорити наши еминентни познаваоци његовог времена и живота. Из штампе је истим поводом изашло неколико књига, од којих је највећи одјек добило издање „Србија 1217“ чији су аутори Радивој Радић и Синиша Мишић.

Сенку на ове догађаје, међутим, баца чињеница да јубилеј стицања званичног краљевског достојанства Стефана Немањића неће бити званично обележен. Неће бити одржана ни свечана академија.

Познаваоци историје средњег века, као и државноправне еволуције нашег народа ово правдају чињеницом да модерна Србија своју државност темељи на Првом српском устанку 1804. и Сретењском уставу 1835. године. Ови датуми узети су као кључни у рађању државе. Збивања која припадају средњем веку, иако огромног значаја, ипак не могу да се сматрају кључним за државноправну традицију савремене Србије.

– Тешко је дати прави одговор на питање како би држава требало да поступи поводом 800. годишњице крунисања Стефана Првовенчаног – сматра академик Љубомир Максимовић. – Нема сумње да је модерна држава базирана на државноправним искорацима направљеним у 19. веку. Велико је питање шта би добили када би низу важних момената у заокруживању српске државе додали и догађаје средњег века. Они несумњиво имају прворазредни значај, али више у сфери духовности, културе и историје, а мање у уско посматраном државноправном и политичком контексту.

Крунисање другорођеног сина великог жупана Стефана Немање у манастиру Жича 1217. за историјску науку грандиозни је догађај наше прошлости. Круна коју је добио од папе Хонорија Трећег била је званична улазница Рашке државе за улазак на међународну сцену.

Да догађаји из новије историје по свом значају превазилазе средњовековне, ма колико делују важни и прекретни, сматра и историчар Радош Љушић. Он наводи, за „Новости“, да је уобичајено да државе за националне празнике бирају скорије датуме, претежно из 18. века. То је случај са САД, Француском, као и многим другим земљама.

– За Србију ниједан датум из средњег века није важан као Сретење из 1804. или су макар у истој равни. Из средњовековног периода најзначајнији догађај је проглашење царства из 1346. године. То је једини моменат те епохе који заслужује да на њега обратимо пажњу – каже Љушић.

Он наводи да уколико бисмо ишли далеко у прошлост, онда се не би требало зауставити на Немањићима, јер су Срби своје краљеве имали и у вековима пре њих.

Коментаришући то што први кораци у заокруживању српске државе дремају у тами прошлости и заборава, наш саговорник каже да је велики проблем и чињеница да се историја из периода Немањића дуго није уопште изучавала.

– Срби су на средњовековну културу и историју потпуно заборавили. Уџбеници из историје у Титово време о Немањићима су имали само по једну страницу. У тим књигама више је материјала било о француским социјалистима него о Немањићима – каже наш саговорник.

Средњовековни темељ видљив је у главним обележјима савремене Србије – њеном државном грбу и застави. Овим знамењима доминира бели двоглави орао са оцилима, какав су и Немањићи носили на својим штитовима и стеговима. Остала знамења припадају каснијим раздобљима и династијама.

Вероватно смо међу ретким нацијама које су успеле да у колективном сећању потпуно потисну своје прве владаре. Стефан Првовенчани нема ниједан споменик, нити достојно спомен-обележје у Србији.

Насупрот нама, мађарски краљ Стефан (Иштван) има култни статус у мађарском народу, а и Бугари изузетно држе до Симеона Великог, оснивача бугарског царства. Слично, садашња Хрватска често се и радо присећа својих владара средњег века – Бранимира, Томислава и других.

ИМПОЗАНТНА СТАТУА ИСПРЕД МУЗЕЈА

Готово осам векова је требало да прође да би српски народ одао адекватну почаст оснивачу средњовековне српске државе – Стефану Немањи. Град Београд планира да подигне импозантни споменик овом владару и монаху. Монументална статуа биће постављена испред београдске Железничке станице у коју ће бити усељен Музеј историје средњег века. Откривање овог споменика требало би да буде саставни део обележавања 800. годишњице стицања самосталности Српске цркве 2019. године.

ВЛАДАРИ ПРЕ НЕМАЊИЋА

Србија је имала своје владаре и пре Немање и Стефана Првовенчаног, што многи узимају као аргумент да државноправни акценат не би требало да буде на немањићкој историји.

Властимировићи су прва српска династија која је владала средином 9. века. Њих наслеђују Војислављевићи, међу којима је најпознатији краљ Бодин, који је столовао у Дукљи (данашњој Црној Гори), која је тада била једна од више српских земаља. Домаће научне и културне елите, међутим, овим владарским лозама нису придавале већи значај.