Прочитај ми чланак

О БЕЖАНИЈИ СА ПОСТОЉА: Сале Хрватима све сасуо у лице!

0

Замерили су се Хрвати "спортским боговима" када су на Европском првенству 1995. године сишли с победничко постоља. Никако да се врате, да се у мешају у борбу за медаљу, а селектор Србије Александар Ђорђевић у опширном интервјуу за Индеx.хр каже да је притисак државног врха увек био велики на спортисте, али да за потез "коцкастих" нема оправдања

Подсећања ради, Хрватска је освојила бронзану медаљу у Атини а током свечаости доделе одличја играчи су сишли с постоља, на сигнал државног врха.

Исфорсирано су нас раздвојили, али наша пријатељства пре распада државе су много дубља и искренија. Спаја нас оно што смо заједно проживели

Александар Ђорђевић, селектор Србије

– Притисак државних врхова на спортисте био је велики, и не само тада. Сећам се како су Здовца уклонили из репрезентације Југославије из полуфинала у Риму. Био сам тамо, сви смо заједно плакали. Спортисти су се увек користили у разне националистичке сврхе и интересе. Неки паметнији су се искључили, неки су то радили из уверења, што је сасвим легитимно. Силазак с постоља? Не могу да кажем да је то био ружан чин, али је свакако био непримерен за једно тако велико такмичење. Нема оправдања. Ми данас то прихватамо као дио лудог времена, али то је био непотребан потез. Исте године играли смо квалификације за Евробаскет у Софији, а репрезентација БиХ није хтела да игра против против нас из политичких разлога. Спортисти су често жртве јер се нађу у тим ситуацијама које их обележ или остану уцртане у њихове биографије – казао је за Индеx.хр Ђорђевић.

11 Словенаца и један Американац су освојили медаљу

Словенија је победила Србију у финалу Евробаскета и селектор Александар Ђорђевић им је честитао на заслуженом тријумфу.

– Заслужено, свака част. 11 Словенаца и један Американац су освојили медаљу. Све честитке Игору Кокошкову, он је јако заслужан за словенско злато. Смета ми када кажу да је Словенија изненадила. Нису изненађење, ни близу, а камоли највећи шок у историји Евробаскета. Ко прати кошарку, зна да имају добре резултате иза себе.

Прича се да су се у Атини 1995. године Александар Ђорђевић и Дино Рађа поздрављали у лифту, да их нико не види, Што је наш селектор потврдио.

– Истина је, било је напето, између нас и њих за вечером били су постављени други столови, звали смо их „ЕУ столови“. Итекако смо се дружили и до данас смо остали добри пријатељи. То нам нико не може одузети. Исфорсирано су нас раздвојили, али наша пријатељства пре распада државе су много дубља и искренија. Спаја нас оно што смо заједно проживели.

Две године касније, Ђорђевић је чувеном тројком на Еворбаскету у Шпанији срушио снове Хрвата о медаљи.

– Та тројка значила ми је много јер је била прекретница за наш српски, у оно време југословенски кошаркашки пут. Ко зна што би било да је било обрнуто. О томе нико не размишља – објаснио је Ђорђевић.

Није желео Ђорђевић много да прича о хрватској кошарци, да се нађе у улози саветника комшија.

– Не бих се бавио Хрватском. Ми имамо нашу земљу, ви имате вашу. Радимо онако како мислимо да је добро, а кључна реч је заједништво. До њега се долази великим радом, посвећеношћу и односима у екипи. Хоће ли резултат доћи – то је већ други ниво, али морају се задовољити основни услови да играч може оптимално пренети свој таленат на терен. Утакмице на Евробаскету биле су јако тешке, играли сте против Русије која је била апсолутни фаворит за медаљу. Одиграли сте добро полувреме, а потом сте пали.

Сви пореде Луку Дончића и Дражена Петровића, не и Александар Ђорђевић.

– Нико се не може да се пореди и мери са Драженом, он је био најбољи. Дончић је чудо, али свој је играч и нека иде својим путем. Сазрева брзином светлости, Реал му у томе помаже и биће један од најбољих.

Петровић након утакмице Цибоне и Партизана у лице Ђорђевићу рекао да више никада нећете играти за Југославију, селектор га је скинуо са списка, али нема код селектора Србије зле крви.

– Да, рекао ми је да никада нећу играти за Југославију, Дуда Ивковић ме заиста није водио на турнир, али данас разумем. Требало је повести још неког ко је јак у обрани, а Дражен је увек могао постићи 40 поена. То су била спортска ривалства и била су вредна. Нисам хтео да играм с Драженом него против њега, тако је било и с Рађом или Кукочем – закључио је Ђорђевић.