Прочитај ми чланак

НИШ ИЛИ НИШТА: Западни притисци на Србе да се одрекну Руса

0

Појачавајући четврт вековни нескривени притисак на Србе, пре скорог времена, усред Београда дрско и безобзирно, амерички сенатор натура избор – „НИШ или НИШТА“!

ЕUропски натоовски гуштери одмах су уцену подржали, а лилипут савезници из балтичких земаља то и отворено испољавају, те се тако Србима понавља историја…

Руски хуманитарни центар у Нишу, постао је тако претећи избор, притом разни београдски Skotovski подрепаши упорно истичу да ту и нема никаквог избора, јер су около земље NАТО чланице, то је наводна „реалност“, док сам центар заправо чини шест руских ватрогасаца и придружена керуша-чувар.

Иако су Руси у Ниш стигли легитимно, после јавног међудржавног споразума, бриселској команди NАТО упорно се привиђа нова незаконито створена база као што је „Bondstil“!

Летошњи примери страховитих пожара у околним земљама, које су чланице NАТО али где не маре за њих, јасно је показао значај тог хуманитарног центра у Нишу, који тек треба да се развије и осавремени, да може одговорити свим сложеним изазовима на терену.

То је јасан одговор сенатору који себи дозвољава да уцењује, али може му се, све док му се (и не само њему) не покаже стварно место кад је у гостима, а не назови неваспитани домаћин. Додуше, такав модус понашања каубоја датира поодавно, па није на одмет потсетити.

Пре једног века, у Великом рату, у тренутку потпуне исцрпености савезника на Западном фронту стигли су спасоносни амерички војници пуни себе, наводно да сломе Немачку, али заправо да почну процес освајања старе даме Европе.

Ипак, иако добро наоружани и опремљени, али неприпремљени за страхоте које их сачекаше, погубише се у блату и шумама, те им планирани успех не беше славан.

Да пропагандно оправда ту америчку инвазију, објавио је тадашњи председник САД својих 14 чувених тачака, притом сахрањујући Двојну монархију — тамницу словенских народа, највећи пројекат RKC, који је дугорочно вешто подржавала и покварена британска политика.

Улажући потом у привредни опоравак исцрпене Немачке, уселиле су се америчке фирме на стари континент, отворено подржавајући стварање нацистичке странке која је обећавала да се може употребити за комадање тадашњег Совјетског Савеза, како би се најзад докопали сибирских рудних богатстава, енергената, шума.

Ненаданим уласком (децембар `41) у нови светски рат, пропагандно су крили свој допринос нацистичком прграму „коначног решења“ за Жидове, јер је фирма „IG Farben“ само америчка филијала, a она производи смртоносни гас „Ciklon B“, обилато коришћен у нацистичким логорима смрти.

Чекајући да совјетски војник поломи немачку нацистичку кичму, одлагали су отварање другог фронта све док није било јасно ко ће донети победнички барјак у Берлин, притом не губећи време да теписима бомби затрпавају немачке фабрике, али гле чуда, само оне које нису биле филијала америчких!

Почеће и биолошки рат злонамерно сипајући из авиона Kалифорнијску златицу, наметника који уништава кромпир, традиционалну немачку намирницу.

Кроз програм послератног опоравка назван Мaršalov план, подизали су разорено, притом свесно развијајући антисовјетско расположење у западној Европи уз успутну доделу обавезних „труманових јаја“ и млека у праху, као састојака у пакетима UNRE, које је за доларе паковала америчка организација „КЕR“!

Рушењем берлинског зида, кренули су натоовски каубоји у коначан поход на остатак европског континента, успут разарајући Југославију као показну вежбу за Совјетски Савез, али и велику услугу Ватикану, који од самог настанка заједничке државе отворено ради на њеном разарању.

Фокусирајући се на Србе као наводне виновнике свих балканских зала, окупиће шаролику коалицију коју за своје предаторске циљеве користи НАТО, не бирајући притом средства за „демократизацију“ непослушних Срба, који се само бране од биолошког затирања.

Видљив пораз у Сирији, где је амерички енергетски лоби претрпео неуспех, утиче директно на њихов појачани притисак на „срећну заједницу европских народа“ који упорно неће да се одрекну јефтиног руског гаса зарад скупог америчког, те су зато каубоји изабрали балканско буре барута за фактор своје уцене, али и проширења НАТО територије.

Почео је дрчни Hojt Ji, да би током посете новопримљеном натоовском монтенегринском гуштерчићу кога одмах прозваше љутом гујом из потаје, наставио дрчни потпредседник Pens!

Када све то није уродило плодом, одлучио је сенатор из Висконсина Рон Џонсон, да се јавно огласи отвореном претњом, и то усред Београда!

Срби имају изреку – ком је суђено да буде ….. , не помажу му ни стаклене гаће – изражавајући сликовито своје богато искуство, са разним уценама и окупаторима!

Али, нит је ово време Двојне монархије која тражи длаку у јајету српској политици, јер је на то гура немачка експанзионистичка ратна група, нит је ово време тршћанске кризе да се тестира друг Брка, нит је време Рамбујеа, када се покварењаци из ЕU наслађују са српским покушајем да се икако извуку од бомбардовања и разарања земље, а мали Мило се већ уталио за своју „срећну будућност“, мимо српског народа у Црној Гори!

Јесте сложено време, које би се могло карактерисати народном изреком – коњ који цркава, најжешће се рита – јер се алава америчка „дубока држава“ суочена са самом собом, и то на свом терену а не у белом свету, грчевито труди да отвори нови пакао, како би имала оправдање за нови круг свог постојања.

Од успешног стварања Балканског савеза, чија је душа био српски министар иностраних послова па потом председник владе Милан Миловановић-Балачко, који је поставио српску спољњу политику на здрав основ истицања националне користи, коришћењем политичких приоритета интереса велике силе, што се показало у пуном сјају успеха током ослободилачког балканског рата, траје европска лаж о „опасности“ од наводне велике Србије!

Умеће, да равноправно разговара са великима, као изграђени став зрелог политичара, Балачко је довео до савршенства, пленећи своје саговорнике знањем и вештином образлагања аргумената изналажења интереса дотичног саговорника, како би се ипак нашло корисно компромисно решење.

Наследиће га Никола Пашић, не мање прагматичар, чврсти бранилац српских интереса и од савезника и од противника.

Нажалост, тај образац није настављен да се примењује после њиховог одласка из политике и са овог света.

Нарочито се то јасно сагледава данас, после „осамостаљења“ Србије, које и није резултат планске српске политичке воље већ референдума монтенегрина, којим се тако угаси последњи остатак заједничке државе, настале на мору српске крви.

Међутим, пројектанти „одрживе“ Србије из ЕU и NАТО још нису задовољни, има се још, после отимања Косова на реду је „Санџак“ (Рашка област), па Војводина, па ….

Али, београдским еуропејцима је и круг „двојке“ држава, ако у драгом Бриселу тако кажу!

За почетак – НИШ или НИШТА – јасно гласи каубојска уцена, да јасније не може бити!

Само, у време када је Двојна монархија писала свој ултиматум, као пример захтева који се не сме прихватити ако се национални интереси штите, као састављачи одговора који је бриљантан пример дипломатског умећа самосталне државе, Пашић и Пачу нису разглабали о потреби „унутрашњег дијалога“, нити о продаји делова своје државе, а тзв црвене линије нису ни помињали, јер су имали војску као инструмент државе у злу времену!

Војску, која је већ и показала и доказала занатско умеће својих старешина и храброст и одлучност целокупног састава који ће стати на стварне црвене линије, кад почне агресија! Те линије ће потом и зацрвенети крвљу својом, али и још више непријатељском!

Умни војвода Мишић, казао је велику истину речима – „нас ће увек нападати они који мисле да су јачи, и то им је аргумент, а наша војска је сељачка, она не ратује за славу, већ за своју земљу, кућу, њиву, своју децу и жену“!

Данас, ни америчким каубојима није тако лако да се без подршке ОUN залете на независну државу, јер пример Сирије јасно показује да није више могуће применити разне „Bljeskove“, „Оluje“ и „Мaestrale“ над српским народом, као далеке 1995.године!

Центар у Нишу, јасно је оголио сву вишедеценијску антисрпску политику коју воде и ЕU и NАТО, али и америчка „дубока држава“, а одговор је тако лак и једноставан, нека народ српски одговори на просто питање – угасити или не – без сувишних разглабања о црвеним, плавим, зеленим и иним линијама!

Демократски, референдумом, да се најзад чује и глас народа српског!