Прочитај ми чланакКапитен српске кошаркашке репрезентације Милан Мачван открио је да су сви у екипи били толико утучени после пораза у финалу Европског првенства да су размишљали чак да откажу дочек испред Скупштине града Београда
Мачван је у разговору за Новости рекао да је екипа гласала да ли да ипак иде на дочек, јер се ником није прослављало сребро или да откаже славље.
– Страшно ми је криво што сам трећи пут морао да се пењем на балкон са сребром. Чак смо гласали да ли уопште да излазимо пред све те људе без злата. Знали смо да је дочек већ био организован, али смо размишљали да откажемо све. Ипак, било би без везе да одузмемо то право онима који никада нису били на балкону, а много је таквих. Верујте да није лако попети се тамо са сребром, били смо утучени – рекао је Мачван за Новости.
Богдан није могао да стоји
Капитен Мачван се још једном осврнуо на учинак вође екипе Богдана Богдановића.
– Фасциниран сам Богданом, како размишља, како се наметнуо да буде лидер, иако му то није било ни речено, ни дато. Одиграо је невероватно, изнео толики терет да четири-пет минута пре краја финала више није могао да стоји на ногама и питао је Салета да га мења. Замислите каква је то потрошња била, када је на самом крају рекао да не може. И оне сузе на крају… Био је сломљен. Али то је менталитет шампиона, једини пут за успех у НБА.
Он је за све „оптужио“ генерацију у којој је играо селектор Александар Ђорђевић.
– Бојали смо се да ће мало људи доћи. На тераси нисмо ни схватили колико је било народа, тек смо на сликама видели. Није ни навијачима лако, и они су очекивали злато. Ма Салетова генерација је за све крива. Они су освојили све, па се од кошаркаша увек очекује само злато – рекао је, уз осмех, Милан Мачван.
Колико су сви играчи били фокусирани на игре и освајање медаља, капитен је открио у два симпатична примера.
– Нисам могао да верујем. Идеш тамо на три недеље и не понесеш неку цивилну гардеробу, да имаш кад изађеш из хотела. Тако је Драган Милосављевић ишао на вечеру у три броја већим фармеркама без каиша. Зезали смо се да треба да га бандажирамо, кад већ нема каиш. Поред тога, нико није напуштао хотел! Ја сам једном кришом изашао да купим кафу. Понестало нам је, а ја понео свој апарат. Тај фокус је мени фасцинантан још од Рија. Нисмо излазили из стана у Олимпијском селу. Јер, ако изгубиш фокус, испао си – истакао је Мачван.
