Прочитај ми чланак

ИГОР КОКОШКОВ: Мајчина порука водила до злата

0

Тиха вода брег рони! Ову изреку, урамљену у ходнику стана у Кумодрашкој улици у Београду годинама је на зиду држала покојна Милица

TИХА вода брег рони! Ову изреку, урамљену у ходнику стана у Кумодрашкој улици у Београду годинама је на зиду држала покојна Милица Кокошков. Била је годинама мотивациона порука млађем сину Игору, којем је остатак породице, старији брат Ненад и отац Стефан, био убедљиво највећа подршка у каријери кошаркашког тренера.

Фото: АП

Када смо селектора Словеније и актуелног шампиона Европе подсетили на поруку са зида испред момачке собе, сетио је се са сетом… У причи за „Новости“ он је више говорио о будућности и стварима које га чекају у каријери која траје од 1992. године, када је сео на клупу јуниора ОКК Београда, а данас је на клупи шестог НБА тима од када је прешао Атлантик 1999.

о Сећате ли се оне урамљене поруке мајке Милице и шта она данас значи за вас?

ПОДРШКА ПОРОДИЦЕ ИГОР Кокошков је ожењен Патрицијом, наше горе цветом, са којом има Луку (6,5 година) и Елину (5). – Деца знају да им се тата дружи са неким тамо кошаркашима. Кошаркашки савет Словеније ми је спремамо изненађење, хтели су да их доведу на финале у Истанбул без мог знања, али је то за њих био предугачак пут. Почињем већ у понедељак да радим у кампу Јуте и једва чекам да их видим. Пристали смо да се раздвојимо на два месеца. Имало је смисла – каже Кокошков.
 

– Годинама је стајала испред моје собе и била је изузетна мотивациона порука. Мајка је на тај начин желела да ми покаже колико је воља битна ствар у сваком послу. Покојни отац Стефан је био члан у некадашњем Вождовачком. Знао је чиме ћу да се бавим и говорио ми је да је то изузетно горак хлеб.

о Данас, после скоро 20 година, са Словенијом сте на крову Европе?

– Прошао сам са Словенијом од прошлог до овог лета неке прелепе кошаркашке ствари. Од првог тренинга, па до финала са Србијом смо знали да желимо да направимо нешто велико. А испоставило се да смо направили историјски успех. Од када постоји Словенија, никада ниједна национална репрезентација у било ком спорту није освојила златну медаљу. Ипак, мене много више од свега радује што су Драгић, Препелич, Дончић и остали постали спортски јунаци словеначких клинаца. Мотив свих нас у репрезентацији је да те клинце „отмемо“ од рукометаша и одбојкаша. Да их натерамо да сада играју кошарку?

о Остајете ли на клупи Словеније?

– То није питање жеље или мотива. То је чисто техничко питање. Мој живот и моја професионална каријера су везани за НБА лигу и тренутно место помоћног трена Јуте Џез. Пошто су календари ФИБА и НБА потпуно неусклађени, једноставно је немогуће да више седим на клупи Словеније. То смо знали сви у кошаркашкој организацији када сам почињао да радим са селекцијом.

 

НЕСТЕРОВИЋ ЈЕ ПРОРОК!

САМО један човек у Кошаркашком савезу Словеније је био лудо храбар и далековид пре почетка ЕП. – Једино је генерални секретар КС Словеније Раша Нестеровић од нашег првог тренинга говорио: „Освојићемо злато“. Пазите, није причао о медаљи. Причао је о злату, и то је стално понављао – смеје се Кокошков.

о Ко ће бити ваш наследник на клупи шампиона Европе?

– Прерано је за тај одговор, а можда је непримерено да ја причам о томе. Толико је добрих тренера било са мном у стручном штабу, прво у Хелсинкију, па касније и у Истанбулу на овом ЕП.

о Када ћемо вас поново видети у европској кошарци, на клупи неког тима или репрезентације?

– Европа је јединствена. Имао сам подршку мојих кошаркашких ментора у Америци да преузмем тај изазов и ризик. На крају крајева, шефови у Јути су ме пустили на нешто дужи пут, од два месеца. Видели су да смо сви донели праву одлуку, пошто су били на првом делу ЕП у Хелсинкију. Мислим да је ова титула довољно оправдање за моје одсуство. Не знам где ће ме одвести кошаркашки пут у наредним годинама, али са поносом истичем да сам последњих десет година у ФИБА такмичењима, са Грузијом и Словенијом, две сјајне европске селекције.

о Како у Словенији гледају на необичан детаљ, да је на ЕП у кошарци на предњој страни дреса Србије било име словеначког спонзора, име чувеног планинског врха, а да су на клупи Словеније и у тиму били углавном Срби?

– То је занимљив податак са пуно симболике, а убеђен сам да у Словенији постоје људи који би могли да дају конкретнији одговор на ово необично питање.

о Да ли је истина да су Горан Драгић и Игор Кокошков били кључ успеха и главни „ковачи“ златне медаље?

– То сада многи кажу, али истина је да смо ми од првог тренинга на припрема за ЕП имали сјајну атмосферу у екипи, да смо расли као тим и да смо на дан финала и у финалном мечу били оно што се видело на крају: победници и освајачи златне медаље. Играли смо против Србије и зато сам ја пред финале рекао да ће мој тим сигурно да слави. Драгићев и мој однос је грађен током четворогодишње сарадње у Финикс Сансима. Изашао је из спортских оквира, јер се сада и породично дружимо. Можда је за њега много веће признање то што је МВП овог првенства. Заслужио је све!

Тако прича Игор Кокошков, који је 1999. са два кофера, аутобусом до Будимпеште, па авионом до Мисурија отишао у свет који је измислио кошарку. Пре пет дана је пред очима Ђорђевића, Обрадовића и Ивковића у Истанбулу показао зашто је порука мајке Милице са зида куће у Београду добила смисао баш овог лета.

ЛИЧНА КАРТА

о Датум и место рођења 17. 12. 1971. године у Београду,

о Каријера: ОКК Београд (1992-1996), јуниори Партизана (1997), Универзитет Мисури (199-2000), Л. А. Клиперси (2000-2003), Детроит Пистонси (2003-2008), помоћни тренер СЦГ (2004-2005), селектор Грузије (2008-2015), Феникс Санс (2008-2013), Орландо Меџик (2015), Јута Џез (од 2105), селектор Словеније (2016-2017).