Прочитај ми чланак

АУТОНОМНА ВОЗИЛА: Да ли ће аутомобил да жртвује возача или дете на коловозу

0

Како ће се аутономна возила понашати у проблематичним ситуацијама у саобраћају. Страх од злоупотреба приликом програмирања аутомобила.

Аутомобилска индустрија се полако окреће увођењу аутономних возила. Као главни разлог за такву одлуку је повећање безбедности у вожњи и смањење броја страдалих на путевима. Ипак, поставља се питање како ће компјутер у аутомобилу реаговати у ситуацијама када је несрећа неизбежна и када буде морао да бира кога ће од два угрожена учесника у саобраћају да спасе, а кога да „жртвује“.

Аутомобили без возача су дефинитивно будућност која ће масовно заживети већ за деценију-две. Скоро сви велики светски произвођачи раде на развоју технологије за аутономну вожњу, а на истом задатку су и ИТ компаније попут „Гугла“. Тако ћемо, рецимо, моћи да увече кренемо са породицом на море, одспавамо у аутомобилу и ујутро се пробудимо орни и одморни за плажу и купање.

Инжењери и ИТ стручњаци увелико раде на овом пројекту, али с друге стране, све више недоумица изазива „морална дилема“ пред којом ће се једног дана у будућности наћи рачунари који управљају самовозећим аутомобилима, али и правно питање ко ће бити одговоран ако неко буде повређен или погине у саобраћајној несрећи.

На таква и слична питања још увек не постоје конкретни одговори, иако се у јавности и медијима о овим проблемима све чешће дискутује. Поједини иду тако далеко у разматрању ове теме да наводе драстичне примере попут оног када ауто без возача мора да одлучи да ли да избегне групу деце која су се нашла на путу тако што ће нагло скренути и ударити у неку чврсту препреку усмртивши или тешко повредивши путнике који се налазе у возилу.

НЕПОВЕРЉИВОСТ

Многи људи су и даље скептични према оваквим возилима и истичу да рачунари данас често отказују, па би тако нешто могло да се догоди и са радарима и сензорима на колима, што је већ увод у саобраћајну несрећу. Према разним истраживањима, готово 40 одсто људи не би желело да себе и своју породицу стави у руке самовозећег аутомобила, где технологија сто одсто одлучује о животу и смрти.

Да би компјутер у аутомобилу без возача могао да донесе такву одлуку у делићу секунде, морао би да има све релевантне информације, али и веома развијен софтвер који ће се изборити са свим могућим сценаријима конкретне саобраћајне несреће – пре него што се она уопште и догоди. Па чак и тада, можда ће морати да одлучује о томе да практично убије људско биће. Додатни проблем је ко ће бити одговоран за страдале – произвођач возила, власник или неко трећи?

Поставља се питање да ли ће доћи до злоупотреба приликом програмирања оваквих возила. Другим речима, да ли они који купе најскупље возило и плате милионско осигурање могу да рачунају да ће њихов самовозећи аутомобил бити програмиран тако да увек штити богате на рачун „сиротиње“ на друму?

Већ су се појавили предлози да би рачунаре у аутомобилима и требало програмирати онако како је и човек „програмиран“ – да првенствено гледа да сачува себе, па тек онда остале. Ипак, ако систем у проблематичној ситуацији бира да сачува возача, а остале ако спасе – спасе, поставља се питање да ли ће нека држава дозволити коришћење таквог аутомобила. А ако систем рачуна најмању могућу штету, па макар по цену погибије возача, многи неће желети да купе ауто који може да жртвује газду уколико нешто крене наопако.

С друге стране, они који бране идеју самовозећих аутомобила истичу да ако се група деце појави тако изненада да ни аутопилот који вози дозвољеном брзином не може да их спази и уз све системе закочи на време, онда тек то не би могао да изведе човек за управљачем.

Аутопилоти ће обезбедити поштовање собраћајних прописа и елиминисати бахатост и људску глупост. Што више паметних возила буде на улицама, поготово кад почну да комуницирају између себе – и могућности за саобраћајне незгоде ће бити сведене на минимум.

Све ово, наравно, под условом да софтвер и хардвер раде исправно. И што је најважније, да возила и саобраћајни системи не буду мета хакерских напада и вируса, који могу потпуно да над њима преузму контролу.

ВИШЕ ОД МИЛИОН СТРАДАЛИХ

Без обзира на све недоумице, произвођачи истичу да нема препрека да се настави са развојем технологије самовозећих аутомобила. На путевима сваке године у свету погине више од милион људи, а у огромној већини случајева несреће су изазване људским фактором. Какву год одлуку да донесе рачунар у проблематичној ситуацији, сигурно ће бити боља од оне коју је недавно донео возач у Србији када је решио да удари двогодишње дете (мислећи да је пас), јер није желео да проспе трешње у гајбицама које је превозио…