Чезнем да ти кажем
(Индијска поезија; стихови: Тагора, рецитује: Зринко Капетанић, музика: Џон Вилијамс)

Чезнем да ти кажем
најдубље ријечи које ти имам рећи;
Aли се не усуђујем,
страхујући да би ми се могла насмијати.

Зато се смејем сам себи
и одајем тајну своју у шали.
Олако узимам бол свој,
страхујући да би ти то могла учинити.

Чезнам да ти кажем
највјерније ријечи које ти имам рећи;
Aли се не усуђујем,
страхујући да би могла посумњати у њих.

Зато их облачим у неистину
и говорим супротно ономе што мислим.
Остављам бол свој да изгледа глуп,
страхујући да би ти то могла учинити.

Чезнем да употребим
најдрагоцјеније ријечи што имам за те;
Aли се не усуђујем,
страхујући да ми се неће вратити истом мером.
Зато ти дајем ружна имена
и хвалим се својом суровошћу.
Задајем ти бол,
бојећи се да нећеш никада сазнати шта је бол.

Чезнем да сједим мирно поред тебе;
Aли се не усуђујем,
јер би ми иначе срце и
скочило на уста.

Зато брбљам и ћаскам олако
и затрпавам своје срце речима.
Грубо узимам свој бол,
страхујући да би ти то могла учинити.

Чезнем да те оставим заувек;
Aли се не усуђујем,
страхујући да би могла открити мој кукавичлук.
Зато поносито дижем главу
и долазим весео у твоје друштво.
Непрекидне стреле из твојих очију
чине да је бол вечито свеж.