Прочитај ми чланакНа Косову Титово име не носи ни најмањи сокак. С друге стране, на Сицилији и Сардинији, али и у Сао Паолу, Њу Делхију и Москви има улица названих по њему, наводи се у анализи по имену "Финдинг Тито"
Аустријска штампа бави се догађајима у Словенији и Хрватској, нерешеним граничним спором око Пиранског залива и променом једног трга у Загребу, пише Дојче веле. И бечки дневник Стандард пише о одлуци загребачких власти да се промени име Трга Маршала Тита у главном граду Хрватске који ће сад бити Трг Републике.
„Пре неколико дана, градска скупштина је са 29 гласова ‘за’ и 20 гласова ‘против’ одлучила да се име бившег шефа југословенске државе уклони из центра главног града иако је Тито сигурно најславнији Хрват. То је била жеља једне екстремно десничарске странке чији је суоснивач бивши хрватски министар културе Златко Хасанбеговић. Милану Бандићу, градоначелнику Загреба од 2000. године, та нова мала странка била је потребна да би имао већину у градској скупштини. За превејаног Бандића идеологије су ионако увек биле неважне, важно му је само да остане на власти. А за људе попут Хасанбеговића у првом плану је симболична политика. Промена имена трга била је његов услов да подржи Бандића“, преноси Б92.
„У Хрватској, дебата о историјској улози Тита редовно води у ерупције осећања и жестоке политичке сукобе између његових присталица и противника. За Хасанбеговића Тито није ништа друго до тоталитарни вођа под чијом су командом после Другог светског рата вршени злочини и који је кршио људска права. За његове присталице у земљама бивше Југославије, антифашизам који персонификује Тито, једина је позитивна идеологија која има традицију и са којом се идентификује неко ко жели да се дистанцира од доминантног национализма“, наводи се у анализи аустријских медија.
„У недавно спроведеном истраживачком пројекту под називом ‘Финдинг Тито’, Ђорђо Комаи са Градског универзитета у Даблину открио је да је Титово име на таблама са именима улица и тргова у земљама бивше Југославије врло различито заступљено. Највећи број таквих табли налази се у Србији, чак 173, и то пре свега у Војводини; следе Хрватска у којој их има 38, Македонија са 36 и Босна и Херцеговина са 23, затим Словенија са пет и Црна Гора са свега четири. На Косову Титово име не носи ни најмањи сокак. С друге стране, на Сицилији и Сардинији, али и у Сао Паолу, Њу Делхију и Москви има улица названих по успешном маршалу“, преноси Б92 писање аустријских медија.
„У Хрватској је различито сећање на Југославију стална политичка тема, иако инструментализација прошлости наравно не решава ниједан од актуелних проблема, на пример незапосленост. Док политичка десница одбацује свако наслеђе Југославије, бивша СФРЈ је за левицу нека врста резервоара идентитета. Десница, пре свега у Хрватској, гаји ревизионизам тако што глорификује НДХ и усташе, умањује тежину злочина или их пориче, а помиње и континуитет између НДХ и садашње Хрватске“, пише између осталог у тексту аустријског дневника. Форарлберг онлајн, такође аустријски дневник, пише о граничном спору између Хрватске и Словеније.
„Гранични сукоб са Хрватском је у Словенији довео до унутрашње политичке напетости. За нова узбуђења се побринула планирана седница парламентарног одбора за одбрану, који би требало да се бави спремношћу словеначке арије за могуће конфликте око примене пресуде међународне арбитраже о поморском коридору у Пиранском заливу“, наводи се у тексту овог дневника.
