Прочитај ми чланакНема је, и један и други кољачи и терористи. Зашто оволика халабука против Харадинаја, а није је било против Тачија? Зато што је ово још једна добра прилика да се опере сопствена савест због сопствене немоћи да се ствари промене, зато што је ово још један одраз немоћи патриотског покрета.
Нек сам ја написао статус или текст и сада могу мирно да легнем због испуњене ми патриотске дужности. Све је лаж и све је сујета. Гледам како људи перу своју сујету пљујући друге, окрећу леђа некадашњим пријатељима док се у цркви крсте и куну у православље, како перу своју савест и немоћ поводом Харадинаја и нападањем других, а не само тог потеза. И шта? Ствари се промениле?
Статус је убио Харадинаја? Једина сврха свега тога су опрана савест и задовољена сујета.
Један мој пријатељ причао је својевремено са саветником британског премијера Камеруна и овај му каже овако: шта ви Срби хоћете? Изгубили сте рат, а то се плаћа територијама. Никоме на Западу није јасно шта хоћете. Још у мају 2000. на НАТО конференцији у Братислави НАТО је дао наредбу државама да се све усмери на што пре признавање Косова и стварање косовске државе.
Шта хоћу да кажем? Они су од 1999. све усмерили у неповратном правцу за Србију, а Србија то може да успорава надајући се некој промени ствари у њену корист. Сви преговори Коштунице, Тадића и свих других су били лаж за све што следи. Повукли смо се војно са Косова 1999, предали смо Косово Европској унији 2010, уканалили себе пред МСП 2010, отворили бриселски процес преко Тадићија и Борка и као последицу потписали Бриселски 2013. Шта је била алтернатива том процесу?
Не наш избор већ њихов: нека нова 1999. или 2004. И све ово данас је последица свега тога, историјског процеса од 150 година, а посебно ВОЈНОГ повлачења 1999. када ти немаш фактички суверенитет над својом територијом и други доле одређује судбину. У таквим условима Србији остаје да се довија, купује време и некако задржи Србе на Косову, док се не деси нешто што процес може обрнути у нашу корист. Хоће ли „руски цар“ данас да сачува Косово? Не може ни он, а не Србија, а не патриотски покрет или неки статус и нечија опрана савест и сујета. Руски цар не може Русе у Донбасу да сачува.
И уместо да се нађу модели и услови да се та немоћ промени, да дубоку српску државу тј. инстиуционалну моћ Србије све више држе патриоте, па да се утиче на оно што може како би се ствари мењале, а једног дана створили услови да се боље брани Косово, већи део патриотског покрета се свео на прање савести због сопствене немоћи и прање сујете нападима на друге који неће да перу савест оргијајући по друштвеним мрежама нити да траже изговоре за сопствену немоћ.
И то је толико постало бљутаво да у томе нема сврхе учествовати. Уместо прања савести и задовољења сујете могао би патриотски покрет мало да засуче рукаве па завуче руке у канализацију и почне да је отпушава. Али како то урадити без жртвовања образа и сујете? Вечита мана великих Срба.
