ПРЕТИ СКАНДИНАВСКИ УДАР НА ФИНАНСИЈСКИ ПОРЕДАК СВЕТА, шта ће бити са Србијом

1

Норвешки Нафтни фонд, највећи инвестициони фонд на свету, планира да изађе из обвезница чак 23 државе света, а како су међу њима Јапан, Швајцарска и Канада, спекулише се да би тај потез могао изазвати удар на глобалном тржишту дуга.

Фонд, који тренутно управља са 987 милијарди долара имовине, од чега је трећина уложена у обвезнице, односно дуг, у будућности би могао да улаже само у државне и корпоративне обвезнице деноминиране у евру, америчком долару и британској фунти.

© Фото: Pixabay

Професор Зоран Грубишић са Београдске банкарске академије за Спутњик објашњава да се овде ради о портфолио менаџменту, односно принципу управљања својим улагањима, те да је овај фонд очигледно проценио да толико улагање у различите обвезнице не доприноси диверсификацији пласмана, па је то решио да сузи на мањи број земаља и то управо у евру, британској фунти и америчком долару.

„Дакле, Нафтни фонд излази из главних валута — јапанског јена, швајцарског франка, канадског долара, као и валута неких других земаља. Пре свега треба видети колика је величина улога у саме обвезнице које држи овај фонд, што је трећина ове укупне имовине која је поменута, значи негде око 320 милијарди. Такође је врло битна и структура, односно колико фонд има појединачно у свим тим земљама. Наравно, то није толико спектакуларно значајно јер он већ држи један део средстава у долару, фунти и евру, тако да оно што се може очекивати јесте да ће валуте земаља из којих фонд излази ослабити у некој мери“, каже др Грубишић.

Према његовим речима, врло је важно и то како ће се понашати други велики инвеститори и да ли ће пратити један овако велики фонд.

„Да ли ће и они, када се ’повуче нога‘, исто тако изаћи из тих обвезница? Зато је у овом тренутку тешко проценити укупан ефекат који би на глобалну економију могао имати овакав потез Норвешког нафтног фонда, али ће свакако доћи до неког привременог слабљења тих валута, док се читава та операција не заврши, а те државе ће, у зависности од тога колико их је овај фонд финансирао, односно колико је процентуално учешће у укупном јавном дугу тих земаља, бити приморане да дуг рефинансирају. Дакле, могла би да скочи цена дуга тих земаља“, напомиње Грубишић.

Михаил Хестанов, саветник генералног директора компаније „Откритије–Брокер“ сматра да је одлука норвешког Нафтног фонда сасвим разумљива.

„Скоро 20 година инфлација у мање развијеним земљама се смањивала, а то значи и смањивање ризика када је реч о државним обвезницима ових земаља. Међутим, сада се очекује раст инфлације, а Норвешки фонд се превасходно бави дугорочним инвестицијама и, наравно, жели да избегне ове ризике. Притом, цео процес изласка из државних обвезница ће се одвијати постепено и лагано, па не очекујем да ће то изазвати кризу на тржишту. То није у интересу ни самог Нафтног фонда, јер би пад вредности обвезница значио да њихов власник нема други избор осим да прода део тих хартија по мањој цени“, објашњава Хестанов за Спутњик.

Када је реч о нашем региону, професор Грубишић каже да подаци говоре да Нафтни фонд има неки део само у словеначком јавном дугу, односно словеначким о државним обвезницама.

„Словенија је део еврозоне, тако да овај фонд не иде стриктно на еврообвезнице држава, већ излази из неких, да кажемо, мало слабијих земаља периферије унутар еврозоне. Дакле, Словенија би могла да дође у ситуацију да мора да да рефинансира тај дуг. Што се Хрватске тиче, Нафтни фонд нема удела у државним обвезницама, али има у неким корпоративним деоницама неколико хрватских компанија, које би могле да изгубе вредност. У Србији овај фонд нема учешће ни у српским државним обвезницама нити у деоницама српских компанија, а то је, чини ми се, за нас и најзначајније у овој причи“, каже Грубишић.

А како је у Русији?

Михаил Хестанов каже да се последњих година средства из руских фондова — Резервног фонда и Фонда националног благостања, пре свега користе за оперативно решавање унутрашњих економских проблема.

„Зато није сврсисходно да се ова средства улажу у инструменте који захтевају конверзију попут државних обвезница у страним валутама. Тиме се објашњава њихова релативно мала улога. На пример, према подацима из септембра 2017. године, Фонд за национално благостање је уложио у обвезнице само три милијарде долара. Дакле, не ради се о томе да Русија не верује у ликвидност и сигурност, рецимо, америчких државних обвезница, већ једноставно постоји жеља да се помогне домаћим издаваоцима обвезница, што је нека врста државне помоћи компанијама које реализују важне инфраструктурне пројекте“, објашњава Хестанов.

На питање зашто Русија улаже само у основне валуте, за разлику од норвешког Нафтног фонда који има обвезнице 23 државе света, Хестанов истиче да постоји велика међусобна зависност валута мање развијених земаља.

„Ако Русија, чија валута тренутно није јака, заиста жели да смањи ризике, прилично је бесмислено улагати у обвезнице у слабим валутама, на пример у бразилске обвезнице, или, у мањој мери, у индијске обвезнице“, категоричан је Хестанов.

  • E. Lirsch

    E jaka mooda od norveske. Kaka su bre ovo naklapanja.