И СРБИ СА КОСОВА ИМАЈУ ПРАВО НА — отцепљење

13

Немачка канцеларка Ангела Меркел није по професији правник, али верујем да има правне стручњаке око себе. Ипак, пре неколико дана себи је дозволила изјаву која показује да или нема појма о ономе што прича, или свесно и још једном подржава политику двоструких стандарда.

Наиме, госпођа Меркел је успоредила уједињење две немачке државе и одлуку становника Крима да се врате матици Русији, успоредила је то на начин који оправдава уједињење две немачке државе, а оспорава одлуку грађана Крима да изгласају повратак Русији. Онако у стилу, „ми грађани ДР Немачке“, а госпођа Меркел је тада била становник ДР Немачке, „нисмо хтели да будемо пасивни посматрачи, нисмо пристали на подељену Немачку, већ смо се заложили за уједињење две Немачке, па би исто тако требало да поступе грађани Крима, да не пристану на статус кво и припајање Крима Русији“.

О томе је ли било референдума у ДР Немачкој о уједињењу, па макар и формални референдум, госпођа Меркел ни речи. На Криму је одржан референдум грађана о статусу полуострва, а у две Немачке га није било.

Дакле, за госпођу Меркел референдум на Криму је ирелевантан, спајање две Немачке је правно перфектна ствар, као и независност Косова, која је такође проглашена без референдума свих становника јужне српске покрајине.

Како на Западу Србе одувек гледају и доживљавају као руске Прусе, знате оно, добри су војници, ем су православци, ем одувек су волели Русе, па је Русија стала уз Србију у Првом светском рату, па су војници Црвене армије гинули у борбама за ослобођење Београда од нациста, па Руси нас никада нису бомбардовали, а неки други јесу и то више пута, теоретски је сасвим могуће да север Косова постане још једна руска енклава. Јер и по Уставу СФРЈ из 1974. године народи Југославије имају право на самоодређење до отцепљења, али то право немају народности. Наиме, право на напуштање Југославије налазило се само у преамбули Устава СФРЈ из 1974. године, па чак и тамо само у једној општој формулацији која се не односи на републике, већ на народе. Чак је и Бадинтерова комисија  1991. године дала мишљење да аутономне покрајине СФРЈ немају право на сопствену државу. Како су Срби на северу Косова народ, а не народност, онда они и по Бадинтеру имају право да се отцепе од Косова.

Члан 1. оба међународна пакта о људским правима од 16. децембра 1966. године гласи:

„Сви народи имају право на самоопредељење. Они слободно одлучују о свом политичком статусу и у слободи обликују свој економски, социјални и културни развој.“

Како то да госпођа Меркел игнорише међународне одредбе о људским правима? Зашто те одредбе универзално не вреде за све народе света? Ко је онда на Криму био народ који треба да одлучује о себи? Ко је то био на Косову? Да ли су то сви становници јужне српске покрајине? Или само албански становници Косова? Шта се дешава ако становништво неке области после неког времена жели да промени своју државну припадност?

Крим је изгласао припајање Русији по свим позитивним одредбама међународног права, немачко уједињење било је, пре свега, политички чин, а не последица правних радњи и делања. Косово, то је тек насиље над међународним правним поретком…

О томе у емисији „На нишану Мирослава Лазанског“ говоре редитељ Љубиша Ристић и Ненад Радичевић, дописник „Политике“ из Немачке. Емисију слушајте од 17 сати на таласима Радија Новости, 104,7 мегахерца и гледајте на страницама Спутњика и Радија Новости на Фејсбуку.

  • Гаудеамус Игитуровић

    А шта да „отцепе“ Лазо? Косово, Метохију Скадар и целу северну „Албанију“? Како се отцепљује своје, а тренутно отето Лазо?