Прочитај ми чланакГрађански савез Србије није био грађански покрет окупљен око локалних питања, већ политичка странка која се борила против српског национализма, ратова за велику и етнички чисту Србију и морално се осећала одговорном за злочине и геноцид у Сребрници, које су починили припадници српског народа у наше име.
Такав профашистички, екстремни национализам по дефиницији је ауторитаран, злочиначки, дискриминаторски и економски деструктиван, каже у разговору за Данас социолошкиња Весна Пешић, упитана како види садашњи тренд грађанских покрета у српској опозицији, као неко ко је 90-их предводио странку са предзнаком „грађански“ у борби против Слободана Милошевића.
Према њеном мишљењу, ГСС је до данас остао јединствена појава на политичкој сцени. „ГСС се залагао за конституисање грађанске либералне државе насупрот уставном национализму по коме је један етнички народ власник државе. Залагали смо се за уставну демократију и модерну нацију као политичку заједницу равноправних и слободних грађана. Сматрали смо да је Србија довољно велика у својим неспорним границама и по таквом схватању државе, били смо јединствени до дана данашњег“, истиче наша саговорница.
Да ли верујете да садашњи грађански покрети и њихови активисти могу да угрозе власт Српске напредне странке и Александра Вучића?
– Не верујем да лабави локални покрети грађана могу озбиљно да угрозе власт која је агресивна и до танчина организована из једног центра. Наша земља сада има управника који одлучује о судбини земље, али и о свим детаљима – ко ће колико новца да добије, ко ће шта да буде у држави, ко иде у затвор, ко ће да буде тужен, ко добија посао…Она највише личи на Мусолинијеву (или Путинову) корпоративну државу која гута цело друштво. Греше они који кажу да је то исти систем који смо имали пре доласка Вучића и СНС на власт.
Наравно да континуитета има, али сада имамо другачију ситуацију: политика се распала, укинути су слободни избори и јавност, то је сада систем једне хегемоне странке, а остале су само ситне и омрзнуте странчице, чије место треба да преузму “политиком непокварени” грађански покрети. Неће се тако решити проблем, баш нам политика треба. Добро је да их има, нарочито ценим и подржавам Не да(ви)мо Београд, али политички одговор на овакву тоталну окупацију захтева широку и ефикасну сарадњу и странака и покрета.
Судећи према Вашим текстовима и реаговањима на друштвеним мрежама, не сматрате странке превазиђеним?
– Зашто бих ја сматрала странке превазиђеним и где су оне превазиђене? Сад свашта причају политички необразовани људи. Код нас се догодио распад политике, јер нисмо успели да одржимо нормалан вишепартијски систем у коме су слободни избори и политичке институције регулисане. Странке су носиоци организоване политичке борбе, различитих циљева и јавних политика које решавају проблеме. Странке не супротстављам покретима и цивилном друштву, јер само политички активни грађани чине једно друштво отпорним на ауторитарне претензије. Наше друштво је слабо, неразвијено, морално пропало у ратним поразима и неокајаним злочинима, изједено корупцијом од врха до дна.
Има ли лека?
– Нема нам лека док прво не погледамо у прошлост и 90-е које су довеле до оваквог стања. Нема лека без искреног и радикалног одрицања од злочиначке политике и сасвим нове суседске политике која води ка помирењу. А баш ти коју су водили погубну политику 90-их, ти који су економски, политички и морално уништили Србију су данас на власти. С њима се на том терену треба обрачунати. Проблем опозиције је што не преузима барјак моралне обнове и вредносног заокрета, да покаже нови пут Србији у складу са 21. веком и развијеним и слободним светом.
Да ли видите неку странку сада на јавној сцени чији бисте члан могли да будете?
– Кад већ питате, не бих се учланила ни у једну од постојећих странака (покрета), али на београдским изборима подржавам Весну Ракић Водинелић и њену групу из Нове странке, Не да(ви)мо Београд и одличне и искусне људе из ДС-а. То и видим као најбољи савез који може да успе. Доста је било закерања на све и свакога, а имате дно дна на власти.
Својевремено, Ваше присуство за говорницом пред демонстрантима давало је грађански предзнак опозиционој коалицији. Да ли је сличан наступ данас могућ – странке и покрети у једном блоку?
– Тада смо имали озбиљне и велике странке а и мале које су чувале морални образ Србији, као што је то био ГСС. Ништа од тога немамо данас и ситуација је потпуно различита. И спољашњи свет се драматично променио, код нас се споља подржава клептоманија и лажна стабилност, лажна јер би ови ратовали кад би имали с чиме. Не верујем да је заједнички наступ опозиције данас могућ и да је потребан. Ту имате много умишљених ликова, дилетаната и аматера без политичког талента, а углавном доминирају конзервативци и националисти. Има и неких добрих људи у странкама и покретима, већ сам их навела на које мислим.
Шта бисте ви урадили да сте на месту Саше Јанковића? Да ли у његовом Покрету слободних грађана видите неког наследника Грађанског савеза?
– Ја бих окупљала људе и све блиске организације, а чини ми се да их он растерује. Нећу да се упуштам зашто је тако, јер нису мој избор. Не одобравам онај измишљени и умишљени напад на ДС, то сам Јанковићу лично рекла, јер је тиме нанео ударац и овако слабој опозицији. Не бих поредила Покрет слободних грађана са ГСС, јер немају додирних тачака. Шта би требало радити, то је на ПСГ да одлучи.
Верујете ли да садашња Демократска странка поново може да постане стожер опозиције и да се врати на власт?
– Како ће неко, било да је реч о ДС или некој другој странци, да дође на власт, велико је питање у ситуацији демократске пустиње, великог сиромаштва и губитка политичке свести, спољашње блокаде и медија који су већином постали Вучићева преторијанска гарда. Ако не може и не треба да се прави једна колона, ја бих за почетак отворила процес перманентне сарадње у виду дебате и размене идеја, договарања и заједничких акција у редовима опозиције и њихових симпатизера, па да видимо чиме заправо располажемо. Идеолошки микс конзервативних националиста на једној страни и либерално-демократских и социјалдемократских странака на другој, по мени не треба правити, без обзира што су сви, свако из својих разлога, против Вучића.
Шпијунска гнезда у комшилуку
Као бивша амбасадорка како гледате на недавну дипломатску кризу са Македонијом и како оцењујете Вучићеву и Дачићеву спољну политику?
– Ми смо били и остали удбашка држава, те смо не само овде, него и по комшилуку поставили шпијунска гњезда, која треба да роваре за некакве српске и руске интересе. Македонија је такав случај, и тамо смо роварили против демократски изабране власти, која се отима од руског и српског утицаја и жели да се окрене развијеном свету. То овој власти смета, а све тобоже због чувања изгубљеног Косова, односно сопствене власти.
Неке спољне људе подмићујемо и плаћамо, неке неумерено хвалимо, правимо неке смешне равнотеже кад се прави влада и одређује број војних вежби. Мало да учинимо Путину, мало Меркелки, а од ЕУ, камо смо кренули, све смо даље. На питање куда плови овај брод – одговора нема, сем да тренутно бесциљно плута. Ево и једне похвале, добро смо поступали у избегличкој кризи, и то веома ценим.
