А сад адио
(Из серије, Врућ ветар)

Гледам непозната лица,
Сваки тај човек,
Ја бих мог’о бити.

Гледам, љубе се и плачу,
Одлази туго,
Да останем сам.

Гледам очи дечака,
Враћа се детињство.
Угашена светла на перону,
Таква си младости.

А сад адио, а сад адио,
И ко зна где и ко зна кад.
А сад адио, а сад адио,
И ко зна где и ко зна кад.

Пијмо и певајмо ноћас,
Момачки дани брзо ће нам проћи.
Ноћас, кад се чаше спусте,
Мој живот биће далеко од вас.

Немој ноћас да жалиш,
Што љубави је крај.
Успомене наше, стари друже,
Не могу нестати.

А сад адио, а сад адио,
И ко зна где и ко зна кад.
А сад адио, а сад адио,
И ко зна где и ко зна кад.

Сам сам са чашом и тугом,
Старо смо друштво ми, зар не…
Причам са вином као с’ другом,
Причамо, мада зна већ све.

Пијем, ал’ не знам чему све то,
И пијан ја је ипак волим.
Пијем, јер једно, давно лето,
Само уз вино могу да преболим.

За мене нико сад не мари,
Ал’ никог нећу ја да молим.
Пијем јер има много ствари,
које ја, само пијан, могу да одболим.

Сам сам са чашом и тугом,
Весело друштво, баш зар не…
Ја никад нећу бити с’ другом,
Уз вино, ја сам поред ње.

Пијем, ал’ не знам чему све то,
И пијан ја је ипак волим.
Пијем, јер једно давно лето,
Само уз вино, могу да преболим.

За мене нико сад не мари,
Ал’ никог нећу ја да молим.
Пијем јер има много ствари,
које ја, само пијан, могу да одболим.

Пијем, јер има много ствари,
које ја, само пијан, могу да преболим…

Ознаке: А сад адио, Врућ ветар, песма за лаку ноћ, романса, Србија