ВЛАСТ ОПЕТ СЛАГАЛА: Ове године отворено само 0,6 одсто нових радних места

0

Судећи по анкети о радној снази, Србија је у првој половини ове године забележила рекордан број запослених - чак 2,88 милиона, што је више од десет одсто увећање у односу на претходну годину.

Знатно су суморнији подаци о формалној запослености који се добијају из базе Централног регистра обавезног социјалног осигурања (ЦРОСО). Бројке ту показују да је на крају јуна регуларан уговор о раду имало 2,02 милиона становника или 13.915 више него на крају претходне године. У процентима, скромних 0,6 одсто. И у целој претходној години, упркос свим субвенцијама које је држава дала страним инвеститорима, укупна формална запосленост порасла је за свега један проценат или укупно за око 20.000 људи.

Према анкети, у првих шест месеци забележен је најмањи број незапослених – свега 384.100, што је спустио стопу незапослености на 11,8 одсто. То, међутим, не потврђују и подаци Националне службе за запошљавање, где се на евиденцији последњег дана августа водило укупно 638.718 особа, а укупан број оних који траже посао достигао 762.590 лица.

Одакле толика разлика? Анкета је спроведена на узорку од 11.493 домаћинства или укупно 27.593 лица старија од 15 година, а потом су резултати пројектовани на укупан број радно способног становништва. Обухваћени су и они који раде „на црно“, сезонски, повремени и привремени послови. ЦРОСО располаже само подацима о формалној или регуларној упослености, односно броју радника којима послодавци уплаћују здравствене доприносе.

Разлика у односу на анкету потиче од око 220.000 радника који имају уговор о раду, али не и плату, или бар не званичну, са доприносима, али и више од 640.000 оних који раде на „неформалном“, углавном црном тржишту. Ова последња група, са тенденцијом значајнијег раста, сада чини чак 37 одсто од укупног броја запослених (према критеријумима анкете). Реч је о сезонцима, повремено ангажованим радницима а заједничко им је да нису пријављени иако их статистика води као запослене. Уз то, у групи новозапослених доминирају такође сезонски радници, углавном у пољопривреди, где је ангажована скоро четвртина од укупног броја радника (23 одсто). Практично, до посла бар у сезони грађевинских и пољопривредних радова, могу лакше да дођу физички радници, једноставнији послови се лакше попуњавају а за другим, квалитетнијим и боље плаћеним, у Србији не постоји тржиште. Ако се изузму програмери, који су већ неколико година дефицитаран кадар, најтеже ће до радног места да стигну високообразовани кадрови, па је наша земља по „одливу мозгова“ у врху светске листе.

Економиста Саша Ђоговић тврди да је то последица неизвршених реформи, пре свега у јавном сектору јер да су велики системи прешли на корпоративно уместо партократског управљања, они би својом активношћу генерисали много више стручних послова.

– Економска политика ове државе не иде у прилог високообразованим кадровима, они нису добродошли и најчешће су усмерени на инострано тржиште. Субвенције које даје држава страним инвеститорима, углавном су за стимулисање радноинтензивних занимања, јефтине радне снаге у текстилној и обућарској индустрији грани и пољопривреди а не подстичу домаће привреднике да уђу у захтевније пројекте. Мислим да би то државу требало да забрине, као и податак да се у структури запослених увећава број сезонаца и радника на црно – каже Ђоговић.

Он додаје да с једне стране инспекције нису довољно кадровски опремљене да би ефикасније контролисале послодавце, а с друге и држава високим наметима на рад подстиче овај вид „економије“.