Прочитај ми чланакБЕОГРАД - Драмски писац, редитељ и сценариста Синиша Ковачевић изјавио је да је Декларација за опстанак српске нације неопходна, а да је питање ко је пише и који је интелектуални и креативни потенцијал људи који ће се њоме бавити, односно колико ће она заиста бити упутство за опстанак једне нације, а колико политички памфлет за једнократну употребу.
„Ако имате земљу у којој столари који праве колевке немају хлеба да једу, а они који праве мртвачке сандуке живе као бубрези у лоју, ако имате државу у којој једна Рума нестане са лица земље сваке године, а за 10 година нема Новог Сада, ако нам из прагова школа расте зова и ако су нам људи све старији, а гробља све млађа, зар не мислите да је потребно урадити један концепт – можете га звати декларацијом, резолуцијом, програмом, да тај народ опстане“, рекао је Ковачевић за „Блиц“ у издању од недеље.
Говорећи о Косову, он је казао да је оно за Србију отаџбинско питање и да је у том смислу „неопозиво и дефинитивно српско“.
„Косово је место настанка и српске државе и језика и идентитета и цркве, место рођења најлепших српских песама и најлепших жена. Косово је, дакле, ментални и идентитетски феномен. Ко се једном прекрстио под сводовима Грачанице зна о чему говорим. Те цркве нису самоникли коров на купусишту, те цркве су грађене на плећима наших очева и дедова, а њихове крстове у небесима држе наши нерођени синови. То је за Србина Косово“, рекао је он.
Он каже да, са друге стране, Косово припада и Албанцима који су тамо рађали децу и сахрањивали родитеље.
„Дакле, Косово је њихов завичај. Морате установити дистинкцију између појмова отаџбина и завичај и онда ће ствар бити потпуно јасна“, рекао је он и додао да док су ту Брисел, Вашингтон, Москва, Срби и Албанци то неће урадити.
Ковачевић истиче да то мора бити договор два народа без посредника који „само дувају у пожаришта“.
Поводом позива Александра Вучића на унутрашњи дијалог о Србији, Ковачевић сматра да дијалог „иницира онај ко проговори први“ и да би председник Србије требало први да каже шта мисли о томе, па тек онда остали.
Упитан да прокоментарише актуелно стање у култури, Ковачевић је казао да је оно горе него икада.
„Кажемо стање у култури. Може ли бити дефиниције неког стања а да то стање не постоји? У Београду је отворено на десетине сплавова, коцкарница и разних других прчварница, а ниједан музеј. Има исти број позоришта као онда када је имао 20.000 становника. Не постоји култура у Србији“, рекао је Ковачевић.
Он је додао да то што ради пет, шест позоришта и што се сними понеки филм није култура већ инцидент, као и да је за постојање културе неопходно да постоји јасно уређена политичка и културна мисао, развијена и разрађена културна стратегија.
„Мале државе и нације попут наше у културу као чувара идентитета морају да улажу исто новца колико улажу у одбрану. По светским стандардима, ако немате 2,4 процента годишњег буџета инвестираног у културу, ви културу немате. Мале државе немају тржиште а имају талентоване људе и културу морају стипендирати“, рекао је Ковачевић.
Он је оценио да Србија има невероватан културни потенцијал.
„Погледајте фантастично српско глумиште, погледајте број људи који заиста пишу одличне песме, људе који заиста имају тај космогонијски дар да снимају, свирају или компонују… Потребно је само мало, али само мало бриге о њима“, закључио је Ковачевић.
