Прочитај ми чланакДревни Вавилонци развили су пре 3.700 година тригонометрију која је била знатно развијенија од данашње, а то им је пошло за руком много пре Старих Грка, наводе аустралијски стручњаци.
Ове тврдње засноване су на пронађеној глиненој табли званој Плимптон 322, на којој су исписани бројеви, преноси британски „Индепендент“.
Табла упућује на то да су Вавилонци знали за Питагорину теорему много пре него што су јој Стари Грци дали име.
Оцем тригонометрије традиционално се сматра Грк Хипарх, који је живео око 120. године пре нове ере, али нова студија указује на то да је плоча настала 1.000 година пре Хипарховог времена.
Доктор Данијел Мансфилд са Универзитета у Новом Јужном Велсу, водећи научник истраживања, наводи да је један од разлога развоја напредне тригонометрије била изградња што савршенијих грађевина, преноси Б92.
Ова тврдња делује сасвим логично ако се узме у обзир да су Висећи вртови Вавилона у Месопотамији – колевки људске цивилизације, били једно од седам чуда античког света.
Рец је о врло снажној алатки која је коришћена за различита теренска мерења и архитектонске прорачуне“, рекао је научник.
Доктор Менсфилд објашњава да су Вавилонци захваљујући овом систему бројања знатно лакше вршили сложене математичке прорачуне од данашњих математичара.
„Њихов јединствен приступ аритметици и геометрији значи да ово не само да је најстарија тригонометријска табла на свету, већ да је реч о јединој потпуно поузданој тригонометријској табли која је до сада пронадена“, каже Менсфилд.
„Основа нашег декадног система је број 10, који има само два егзактна разломка: половину (0.5) и петину (0.2). То је врло проблематично ако желите нешто да делите. На пример, ако бисте поделили долар на три дела, добили сте три пута по 33 центи, са остатком од једног цента. Основа вавилонског система био је број 60, истог оног система који данас користимо за рачунање времена. Он даје много више егзактних разломака“, објасњава Менсфилд.
С обзиром на његову велику прецизност, вавилонски систем могао би да има огроман потенцијал за примену на пољу образовања и компјутерских наука, сматра истраживач.
„Ретко се дешава да нас древни свет научи нечему новом. Вавилонска математика могла би после 3.000 година поново да се врати у моду“, каже Менсфилд.
Плочу је 1990. године открио у Ираку археолог, дипломата и трговац уметнинама Едгар Бенкс, који је био инспирација за настанак лика Индијане Донса.
Бројеви су исписани на клинастом писму у четири колоне и 15 редова, мада је откривено да је табла поломљена и да је раније имала шест колона и 38 редова.
Научници наводе да је табла највероватније представљала неку врсту помоћног средства за проверу решења квадратних једначина.
„Ова плоча отвара нове могућности не само за модерна математичка истраживања, већ и за математицку наставу. На табли видимо једноставнију и прецизнију тригонометрију од данашње, која је сасвим јасно има бројне предности“, рекао је Мансфилд.
Истраживање је објављено у „Хисториа Матхематица“, званичном часопису Међународне комисије за историју математике.
