Прочитај ми чланакПоводом предстојеће седнице Народне скупштине на којој ће се разматрати усвајање законских решења о могућности продаје домаћих ораница странцима Српски сабор Заветници од Владе захтева хитно покретање поступка за ревизију Споразума о стабилизацији и придруживању са ЕУ.
Поводом предстојеће седнице Народне скупштине на којој ће се разматрати усвајање законских решења о могућности продаје домаћих ораница странцима Српски сабор Заветници од Владе захтева хитно покретање поступка за ревизију Споразума о стабилизацији и придруживању са ЕУ. Разлог је у томе што његова даља примена угрожава положај српског пољопривредника и прети да српску земљу у бесцење распрода страним тајкунима.
Подсећамо да је Србија крајем 2015. године већ усвојила измене Закона о пољопривредном земљишту, према којима су странци добили право на 30-годишњи закуп обрадивих површина, али без права на власништво. Сада се од нас тражи да сходно одредбама ССП-ја законом омогућимо страним физичким и правним лицима куповину плодних домаћих ораница.
Српски сабор Заветници сматра да је примена ССП-а у делу који се односи на право страних лица да стичу имовину над пољопривредним површинама увод у даље раздробљавање српске земље, деградацију српског села и развлашћивање домаћег пољопривредника. Реч је о потезу, који је крајње погубан по државне и националне интересе јер би због нагле продаје великих површина странцима знатно опала цена земљишта, што би у крајњем исходу довело и до губитка економског суверенитета.
Истичемо да ССП, чија садржина је захваљујући немару претходних власти испреговарана на штету Србије и српског сељака, представља бруталан напад на српску економију, пре свега на домаћу пољопривреду, умањујући њену конкурентност и њен развојни потенцијал. Применом ССП-ја промовише се погубан неолиберални концепт који пољопривредно земљиште као Уставом заштићени природни ресурс претвара у пуку суровину страних мултинационалних компанија, а српског домаћина у јефтину радну снагу и надничара на сопственој земљи.
Упозоравамо да је пружање законског права страним лицима да купују домаћа земљишта директан удар на локалне пољопривреднике, али и на потрошаче, јер онај ко има велику продукцију, пласираће је у иностранство, што угрожава прехрамбену сигурност земље. Опасност је и деградирање земљишта због прекомерне употребе хемијских средстава. Продаја земљишта странцима у посебно осетљивим, поготово граничним подручјима представља и ризик по националну безбедност.
Заветници у циљу заштите државних интереса и права српског сељака предлажу следеће мере:
– законску забрану да странци стичу право власништва над домаћим пољопривредним земљиштем; у случају страних правних лица та забрана би била апсолутна, док би страним физичким лицима било онемогућено стицање власничких права над земљиштем од стратешког националног значаја;
– постављање додатних услова за странце који желе да купе земљиште у Србији, изузев земљишта од стратешког националног значаја. Приликом конкретизације тих услова угледати се на решења која су увеле поједине чланице ЕУ, што значи да странци пре куповине земље, чији обим треба да буде ограничен на највише 2 хектара, имају барем 12 година пријављеног боравка у нашој држави, да се барем 10 година професионално баве пољопривредом као и да се тај период рачуна тек од датума евентуалног приступања Србије Европској унији;
– као посебан услов предлажемо увођење захтева да одобрење на ту продају земље даје државни орган који ће морати да процени да ли је то у складу са циљевима српске аграрне политике;
– измену постојећег Закона о пољопривредном земљишту како би се закуп домаћих ораница од стране странаца са садашњих 30 ограничио на највише 10 година;
-суспензију спорних тачака ССП-ја уз званичан захтев Европској унији да се одрже нови преговори како би се адекватно заштитили легитимни интереси домаћих пољопривредника;
– да се законом одреди да право прече куповине домаћих пољопривредних земљишта има држава;
– измене Закона о приватизацији како не би долазило до ситуације да држављани и фирме из ЕУ путем процеса приватизације српских пољопривредних предузећа заобиђу законску забрану продаје домаће земље и тако фактички у свој посед добију велике површине домаћег пољопривредног земљишта
