Прочитај ми чланакТурска и Русија брзо развијају свој утицај у југоисточној Европи, док аустријски министар спољних послова Себастијан Курц позива ЕУ да доведе Балкан у своју орбиту, пише угледни немачки бизнис магазин "Ханделсблат".
Следећа европска криза, као и многе раније, могла би почети на Балкану.
ЕУ и НАТО покушавају да приближе земље попут Србије и Црне Горе у своју орбиту, али се суочавају са конкуренцијом за утицај Сједињених Држава, Русије, Турске, па чак и Саудијске Арабије, пише у својој анализи дописник „Ханделсблата“ Андре Балин.
Говорећи за „Ханделсблат“, аустријски министар иностраних послова Себастијан Курц упозорио је на растући утицај Турске и Саудијске Арабије.
– У Сарајеву и Приштини, на пример, жене су плаћене како би јавно носиле бурке – тврди он, додајући да „Не можемо да гледамо и не радимо ништа“.
Курц је затражио убрзање интеграције региона у ЕУ, како би се Турска и Русија задржале ван региона.
Он је рекао да друга важна питања, попут Брегзита или миграција, не би требало да одвраћају ЕУ од Западног Балкана. Тензије су и даље биле високе унутар и између држава у региону.
– Морамо наставити да играмо активну улогу у овом кључном региону, пружајући кредибилну перспективу ЕУ – рекао је.
Од 2014. године Немачка је преузела водећу улогу у промовисању односа ЕУ у балканским државама, подстичући реформе и сарадњу у оном што је познато као „Берлински процес“.
Међутим, постигнут је мали конкретан напредак који је водио немачки министар иностраних послова Зигмар Габријел овог лета да позове Програм „Берлин Процес плус“, са специфичним циљевима у помоћи и интеграцији.
У прошлости, Балкан је често био поље у којем су надмоћне силе одмеравале утицај. Вековима су се Хабзбурзи суочавали са Османлијама, а затим је то радио Запад са Совјетским Савезом. Данас, Турска и Русија су главни ривали ЕУ за утицај.
За Турску, Балкан представља емоционалну и рационалну привлачност. Вековни турски владари оставили су муслиманске мањине и културно и архитектонско наслеђе. Многи историјски споменици сада обнављају агенције турске владе.
Али Турска такође води тежак економски програм. Последњих месеци су се виделе значајне турске рударске инвестиције на Косову и сарадња авиокомпаније са Албанијом, као и нови споразум о слободној трговини са Босном, потписан у мају.
Ко су главни играчи?
У јавним саопштењима на Балкану, Турска је нагласила своју улогу стабилизирајућег фактора у региону. Такође, ЕУ посматра свој став.
Русија је још један играч у тешкој категорији на балканској сцени.
Москва има нарочито блиске односе са својим традиционалним савезником Србијом, и то не само захваљујући заједничкој словенској култури и православној религији.
Анкете показују да је већина Срба проруски настројена и да се не осећају добро према НАТО, који су 1999. године тешко бомбардовали земљу. Током недавне посете, заменика премијера Русије Дмитрија Рогозина инсистирао је да „Србија никада неће постати чланица ЕУ.“
Русија се такође оптужује за интригантну улогу у другим балканским државама. Најпре за наводну проруску државну заверу у време црногорских избора за шта ће се ове године судити – што Русија одбацује као „апсурд“.
Суседна Македонија жели да убрза приступање НАТО, с обзиром на, оно што је је министарка одбране Радмила Шекеринска назвала „руским покушајима да стекну утицај у нашој политици и сигурности“. Москва је одбацила ове оптужбе као русофобију.
Могуће напетости које произилазе из турске и руске политике на Балкану могу се видети у Бугарској.
Овде Анкара подржава нову странку „Доста“, која представља турску етничку мањину у земљи, с обзиром на то да се постојећа странка сматра превише близу Русији. Лидер „Доста“, Лутфи Местан, редовно се састајао са водећим члановима турске владајуће партије АКП, као и с самим турским председником Ердоганом.
Као да то није довољно, Кина такође види улогу за себе у региону, првенствено кроз свој огромни инфраструктурни пројекат „Пут свиле“, који има за циљ побољшање комуникације преко евроазијске копнене масе.
Према плану, Пекинг планира уложити око 10 милијарди евра, односно око 11,8 милијарди долара, у 16 земаља југоисточне и источне Европе.
