Прочитај ми чланакВише мештана Вучја поднело је кривичну пријаву за превару против Предрага Бајрамовића званог Пеки (35) из Лесковца, због сумње да их је оштетио тако што им није исплатио око 15.000 евра за прошлогодишњи откуп крушака.
Пријава је поднета Осноновном тужилаштву у Лесковцу, преноси Југмедиа.
Бајрамовић је постао познат јавности по „свадби века“ коју је направио свом сину Расиму, која је била изузетно раскошна.
На ражњу во од 200 килограма, на другом јагњад, у хладњачи тоне пића, столови украшени као у хотелу с пет звездица, а невеста, њена будућа свекрва и рођаке, заносно играју у чаробним свадабарским тоалетама са ватреним бојама и украсима.
Изнад њих огромна камера прикачена на дугачком крану, испред се други камермани и фотографи гурају са трубачима. Даме, попут јунакиња из индијских серија увежбано позирају, млада сија од среће – овако је изгледала та свадба, а чим су је видели мештани Вучја, поднели су кривичне пријаве.
“Ово је прво весеље у кући у којој сам ја газда и зато не жалим новац”, рекао је тада Предраг (35), који као и његова супруга Круна (36) сваког часа лепе по 50 евра трубачима из оркестра Еливиса Aјдиновића, једног од победника Гуче.
Иако спадају у ред имућнијих, ипак су Бајрамовићевима требале две године да припреме богату и раскошну свадбу, с обзиром да је она ствар престижа и статуса. За три дана смењивало се неколико оркестара, а певао је Звонко Демировић, популарни певач ромских песама.
Двоспратна кућа, двориште и помоћне зграде су реновиране и за свадбу специјално окићене украсима из познате лесковачке цвећаре. Украшена је и улица, јер је двориште мало да прими све сватове, који највише пију пиво и виски. Предраг нерадо говори о ценама, али на крају призанаје да ће га свадба, када сведе рачуницу, коштати око 40.000 евра. Младине родитеље није, каже, хтео да оптерећује.
Само за тоалете младе, родбине и младиних другарица, на којима доминарају димије, морао је да плати пар хиљада евра јер је свака уникатна, а шију се код специјалног кројача у Прешеву.
“Ми се овако облачимо само за свадбе. Те шалваре, мешавина индијских и муслиманских, остале су од наших старих, који су, за разлику од нас, били муслиманске вере”, објашњава поносна свекрва Круна.
Први дан је “Дан сита”, али први део дана резервисан је за мушкарце, односно, за газду куће и свекра који с трубачима, друговима и са флашом вискија од 5 литара одлази до родитеља младе, да се пријатеље, иако млада у њиховој кући живи већ две године.
То “мушко весеље” потраје три сата, па се преко тепиха од плаве свиле предаје свекрви која са ситом у рукама дочекује госте. То сито после дугоготрајног играња, ића и пића, баца десетогодишња девојчица преко куће и онда креће женска, свекрвина фешта, до касно у ноћ.
Други дан се одлази по младу.
“Код младе нас дочекају укрштеним моткама, ми се као нешто боримо с њима како би дошли до закључаних врата иза којих је невеста. Не пуштају нас док не платимо, а врата чувају мушка деца, па им бакшиш добро дође”, објашњава глава куће.
Млада се доводи до улазних врата, предаје младожењи. Он је преводи преко прага и удара по образу, заправо симулира ударац, како би се знало ко ће бити газда у кући.
Тек трећи дан припада младенцима, а Слађана и Расим су венчали у најелитнијем простору у Лесковцу, тамо где се игра валцер и испија шампањац.
