Прочитај ми чланак

АМЕРИЧКО-СРПСКИ АНАЛИТИЧАР: Имам лошу вест за Балкан

0

Нешто озбиљно се дешава с Америком. Не признаје изабраног председника, мери снаге са Ким Џонг Уном, улицама њених градова дивљају брутални расисти, затеже односе са Русијом...

Обрад Кесић, политички аналитичар и шеф представништва Републике Српске у Вашингтону, довољно дуго је у Америци да би му ово што се догађа било непознаница.

Разговор смо почели са великом антируском хистеријом: откуда долази, шта јој је циљ и какав ефекат има?

– Антируска хистерија траје већ скоро годину дана, а изграђена је на темељу Хладног рата и на мржњи према Доналду Трампу. Он је најавом да ће да престане да се меша у унутрашње политике других земаља и са жестоком критиком према темељима америчке спољне политике и глобализма, за њих постао главна мета. Уз то, његова најава да жели да поправи односе са Русијом представља највећу претњу политичком и војно-безбедносном естаблишменту у Вашингтону, због тога што би ново савезништво Америке и Русије врло брзо показало до које мере је претходна политика била лоша и штетна за америчке интересе, поготово у борби против тероризма. Већ дуже време Америка без руске подршке не може да решава било који проблем. Оно што је Обама радио прикривено и под реториком конфронтације са Русијом, Трамп би желео да отворено утврди као ново партнерство две водеће војне силе у свету. За војно-безбедносни естаблишмент то је неприхватљиво, јер би им такво савезништво срушило главне аргументе за врло велике и скупе набавке оружја и безбедносних система. Осим тога, за демократе Русија служи као изговор за неуспех Хилари Клинтон и за све неуспехе на изборима за Конгрес, као и на локалном нивоу кроз целу Америку. Лакше им је да се бране аргументом да им је Путин „украо изборе” него да се баве сопственом политичком идеологијом, која је од њих одстранила средњу класу и раднике. Напади на Русију им служе као куповина времена док се политички и идеолошки преиспитују.

Каква је данас Америка изнутра?

– Америка је у дубокој политичкој и друштвеној кризи. Борба за власт је малтене парализовала политичко одлучивање и спречила консолидацију власти нове администрације. Мржња, која се нажалост у пуном капацитету видела у Шарлотсвилу, најновији је језик комуникације између оне Америке која је гласала за Доналда Трампа и оних који су против њега и који га виде као неко зло. Шарлотсвил је исход доминантне политике ове две подељене Америке, где у последњих осам месеци толеранција за мишљење и ставове политичких противника не постоји. У Шарлотсвилу смо видели да су и екстремна десница и њихови противници дошли наоружани штаповима, палицама и пајсерима. Овакав политички дискурс угрожава не само мир на локалном нивоу, него постаје највећа претња за стабилност и мир у целој земљи.

Да ли су се Американци навикли на Трампа или га и даље не признају?

– Један део Америке још не прихвата или не признаје Доналда Трампа као свог председника. То се види у свакодневним политичким борбама и у медијима, где је ЦНН постао део политичке опозиције према Трампу. То само још јаче утврђује његову подршку међу његовим присталицама и доводи до све веће и веће поделе, где је за једне Трамп фашиста и сами ђаво, а за друге једина нада да се зло политичког естаблишмента у Вашингтону разбије и отера. Све оно што је говорио за време кампање о корупцији и злу које долази „из мочваре” Вашингтона и од „дубоке државе” потврђено је са нападима на њега. У неку руку, таман и да његови противници успеју да га опозову, он ће можда тек тада постати највећа претња том естаблишменту јер би постао великомученик за своје гласаче, али и за велики део Америке која је разочарана и остављена без наде.

Балкан све мање битан

Америка и Балкан! Колико смо јој уопште у фокусу?

– Балкан је не само предмет политичке борбе између Запада и Русије, него је такође тренутно и предмет унутрашње борбе око контроле над америчком спољном политиком. Политички естаблишмент покушава на сваки начин да одржи политику претходних администрација у овој регији. Оваква политика је под ударом првенствено жеље председника Трампа да ускрати моћ и утицај Стејт департмента. У том контексту, Балкан, као и друге регије које су на периферији америчких интереса први ће да осетити смањен буџет који је најављен Стејт департменту. Без обзира на исход борбе за власт у Вашингтону, никада више нећемо видети онолико велику активност и умешаност Америке у овој регији. То су први схватили Албанци, који сада покушавају да прогурају све кључне амбиције, јер се плаше да време није на њиховој страни.