Прочитај ми чланак

„НАЈГОРИ СЕ НАДИМАЈУ ОД ЖЕСТИНЕ“: Матија Бећковић о политичким приликама у Србији

0

Од актуелних политичких збивања, као што је Aндрић говорио, прижељкујем мало слободног даха.

Aкадемик Матија Бећковић обратио се публици на отварању манифестације „Рашке духовне свечаности“ и том приликом истакао да „немамо ништа крупније у нашој средњовековној уметности од оног што је у Жичкој епархији“.

„Већ само име одређује програм, тако да сам одмах знао шта ћу да читам. A када су поређали све светиње око Рашке, Студеницу, Сопоћане, Петрову цркву, а опет везали овогодишње свечаности за годишњице Стефана Немање, Светог Саве и мене је понело. То су неки међаши“, рекао је Бећковић у разговору за Блиц. Публика је пажљиво пратила стихове које је говорио, а посебну пажњу привукао је „који је бољи од два пута којих нема“, а Бећковић је прокоментарисао да је тешко који год пут се одабере.

„То је врло тежак избор. Који год изабереш, кајаћеш се. Aли мени је занимљиво што је то буквално тако. Рецимо, причао ми је Момо Капор, кад би долазио код својих, прво питање је било којим си путем дошао. И код мене је тако.“

На питање шта ми да радимо, Бећковићев одговор био је „да знамо да трећег нема“. Стих „Душа само теби знана, неначета, а испрепадана“, такође је наишао на добре реакције публике, а академик објашњава да је то због страха који је завладао на целој планети, а код нас посебно.

„Можда једним делом долази и од тога све што се догађа на свету знамо истог трена. Директан пренос страхота, а велика концентрација страшних вести. Кад помислите да је рецимо, Хиландар горео у прошлости више пута, али то смо само чули и ко зна колико након што се догодило. Сад смо гледали. Заправо тај страх је дошао од ових направа које прати глас да доносе слободу, проширују видике“, оценио је Бећковић, пише Блиц.

За Јејтсов стих „најгори се надимају од жестине“, каже да описује друштвене и политичке прилике у земљи. Од актуелних политичких збивања, као што је Aндрић говорио, „прижељкује мало слободног даха“.

„То је битно због тога да бисмо урадили оно због чега смо се родили и да нас нека споредна ствар не одвуче од главне“, каже Бећковић и објашњава да је главна „оно што у себи носите, због чега сте на земљи“.

После свечаности коментарисао је, у неформалним разговорима однос Вука Караџића и Милоша Обреновића.

„То писмо које је њему Вук упутио убраја се у најстрашније документе и сведочанства о његовој владавини. Написао му Вук да нико у Србији није задовољан осим два му сина, а и они да су мало старији, били би огорчени. И Милош је прешао преко тога. Вуку доделио заслужену пензију, донацију за књиге, збринуо га. У наше време то је тешко и замислити. A ни случајно се не би могло десити“, закључио је Бећковић.