Прочитај ми чланакСрбија се Акционим планом за поглавље 23 обавезала да ће до краја ове године променити Устав, и то пре свега у делу који се односи на правосуђе, међутим председник Србије Александар Вучић, каже да ће кренути у тај посао само за обезбеди "широки консензус".
– „Нећемо ништа октроисати, без обзира на већину коју имамо. Или ћемо имати широк консензус или нећемо ићи у то – казао је Вучић новинарима приликом обиласка радова у Грделичкој клисури
Говорећи о уставним променама, Вучић је пре десетак дана, гостујући у једној ТВ емисији, казао да би у случају да се не промени највиши правни акт земље, европски пут Србије могао да буде заустављен, али да, по свему судећи, у Србији нема довољно снаге за то.
– Уколико не будемо имали снаге да променимо Устав, а у овом тренутку изгледа да немамо довољно снаге, онда ће и наш европски пут да буде заустављен. Они који хоће да га мењају, они би уствари да Србија нестане с Косова, а они који неће да га мењају, они би да све остане као што је данас. У том зачараном кругу, ви не можете да пронађете решење – рекао је Вучић, истакавши да му не пада напамет да Устав доноси уз малу већину у Народној скупштини.
Шта је спорно?
Шта је то спорно када је у питању ова измена, и како то “немамо снаге”, ако владајућа већина и странка, на чијем челу је Вучић, има озбиљну већину у парламенту? Зашто се инсистира на „широком консензусу“?
Промена Устава, када је реч о акционом плану, односи се на правосуђе, односно на излазак извршне и законодавне власти из правосуђа, и избор судија и тужилаца ван Скупштине Србије.
– Косово јесте политичка тема, али не мора нужно бити део ове промене – каже за “Блиц” координатор радне група Националног конвента о ЕУ за поглавље 23.
Подршка грађана неопходна
– Када је реч о политичкој снази, за промену Устава је потребна двотрећинска већина, што је мањи проблем, јер након тога следи референдум који можда може да кочи процес с обзиром на то да је потребно да на њега изађе 50 одсто грађана, и да 51 одсто од тог броја изгласа промену. Врло је могуће да је управо ту проблем – каже Антонијевић.
Како наводи, један број грађана Србије није свестан колико је владавина права важна за њихове животе.
– Зато политичари, са свим својим ресурсима и медијима, треба да подигну њихову свест и траже подршку за промену – каже он.
Нешто другачије виђење има политички аналитичар Драгомир Анђелковић, који каже да не верује да ће Вучић имати велики проблем уколико буде желео да мења само део који се односи на правосуђе. Можда би, каже, могло да се деси да опозиција опструише процес, па се све пролонгира. Међутим, ако измене буду подразумевале и преамбулу о Косову, проблем би могао да постоји.
Упозорење ЕУ
– Ово је можда и порука европским партнерима, нека врста упозорења да, ако хоће стабилну Србију на Балкану и касније у ЕУ, Унија мора да покаже добру вољу и евентуално да нешто заузврат.
Према виђењу напредњака, проблем о коме Вучић прича је у “нашој пословичној подељености око свега и свачега”. Како за “Блиц” каже потпредседник СНС Миленко Јованов, тешко је пронаћи тему, чак и ван политике, о којој нису формирана два непомирљива става и “ископани ровови из којих, они који су их копали, нити желе, а често и не могу да изађу.
– Људи не желе да уђу у туђе ципеле, саслушају туђе аргументе, размисле о својим ставовима, ригидност и тврдоглавост се приказују као врлина, а уз такве “врлине” договор се не постиже. Устав је питање око кога је потребан најшири могући договор. Ми сами себи треба да одговоримо како желимо да нам држава изгледа и зато апсолутно подржавам став председника Вучића да, ако атмосфера у друштву буде и даље оваква, та тема и не буде отворена, јер није поента да добијемо октроисани Устав, него акт који се темељи на најширем договору који ће дуго да траје – прича Јованов.
СПС не бежи од одговорности
Безрезервна подршка за промену Устава Вучићу стиже и од коалиционих партнера социјалиста који, како за „Блиц“ каже потпредседник СПС Новица Тончев, не беже од те обавезе и одговорности.
– Социјалисти могу својим гласачима да објасне зашто је промена Устава важна, али друге странке то не могу, јер треба да седну за сто са Вучићем и Дачићем. Проблем је у томе што за уставне промене тренутно не може да се направи шири политички фронт и консензус, као што је то пошло за руком Војиславу Коштуници 2006. године. Садашња опозиција ову тему види као полазну тачку за конфронтацију са Вучићем и могућност да добију неки глас више на наредним изборима – каже Тончев.
Како наводи, ко год се активно бави политиком мора да преузме одговорност за будућност државе, „без забадања главе у песак“.
Шта се мења?
Како се све чешће може чути, промена Устава у делу који се односи на правосуђе, највероватније неће бити и једина уставна промене, јер се све гласније говори и о преамбули о Косову, али и промени броја посланика, а можда и начина избора председника Србије.
Кост у грлу могле би да буду и одредбе о примату европског законодавства над домаћим.
