Прочитај ми чланакНа данашњи дан пре годину дана са овога света отишла је Мира Ступица.
Велика Мира. Глумица века! Отишла је, што би се рекло – физички.
Оставила је иза себе велике, чудесне драгуље у уметности глуме, шаку соли – с наводницима или без навода. С наводницима као наслов њене дивне мемоарске књиге која је доживела око петнаест издања, без њих као сећање на њене тако мудре, а једноставне речи…
Умела је да разуме и воли исто колико и да као неприкосновени ауторитет, каква је сама по себи била, бескомпромисно каже шта треба.
Ваљало је учити од ње, између осталог, кад се шта има рећи па шта кошта нек кошта, кад оћутати јер је тако боље баш за оно до чега је човеку стало.
Заувек је остала запамћена њена реченица изговорена поводом оцене и коментара одређеног друштвеног и политичког стања: „Има много нас у нама.“ И како је говорила: „Мало је људи који ће сами са собом накрај изаћи, собом овладати, зато су добри они (политички) системи који извлаче најбоље из људи. Јер сваки човек кроз овај живот може ићи истичући, из разних страхова и ко зна чега, своје најнаказније лице, као и оно најплеменитије и најлепше. Зависи од система у коме је. Мада је одговорност, пре свега, на њему самом.“
Умела је и до суза да насмеје… И дубоко, дубоко да потресе и гане. Не само бриљантним ролама. Већ и, на пример, када је рекла: „Ми глумци, ми не можемо ни чувати ни поклањати своје улоге. Рецимо, ја не могу своју Петруњелу поклонити мојој унуци. Ми глумци само уђемо у духовну климу и тако се преносимо без ауторског потписа.“
Велика, немерљива привилегија јесте чињеница да је била део културе ових простора.
