Прочитај ми чланакСрпска православна црква (СПЦ) сутра слави Преображење Господње, празник који у црквеном календару и међу верницима има изузетан значај.
Тај празник посвећен је сећању на догађај Христовог преображења на гори Тавор када он најављује своје потоње страдање и славу.
Празник Преображења господњег, који се у православљу убраја у 12 великих Христових празника, данас обележавају Српска православна црква и њени верници.
У цркви се на Преображење, у знак захвалности Богу на плодовима које даје земља, освећује грожђе и дели народу, а у крајевима где нема грожђа, друго воће.
Празник Преображење Господње посвећен је тренутку када се, како каже хришћанско предање, Христос на гори Тавор пред апостолима преобразио и засијао као сунчева светлост.
„Тада се Христу и апостолима јавио Мојсије и Илија који су говорили са Господом о његовој смрти у Јерусалиму“, пише у верским књигама.
Народна веровања на данашњи дан
Сваки празник и његови обичаји везани су и за годишње доба. Зато се у народу обично каже да од Преображења углавном више нема великих врућина. Такође се некад веровало да је Преображење последњи дан за купање у рекама.
У тимочким селима девојке се договоре да увече на Преображење приреде седљеку у кући коју изаберу. После вечере, оне се скупе на скровито место у некој згради, донесу дрва и заложе ватру. Једна девојка се свуче гола, узјаше вратило, а друге девојке држе оклагије и обилазе око ватре. Тако се чини да би се младићи вртели око девојака. Затим се крећу око ватре и говоре: „Колико искре, толико момци“, пише у Митолошком речнику.
Преко дана се на Преображење не спава да се не би дремало током године. Мајке пришивају малој деци парице на одећу да бих их заштитиле од демона.
Преображење пада увек у време Госпојинског поста. Зато је празнична трпеза обогаћена вином и рибом. Данас се грожђе дели и на гробљу за покој душа мртвих. У црквеним богослужењима празнује се седам дана, током којих се певају песме посвећене овом јеванђелском догађају.
Икона Преображења налази се често на иконостасима. На њој је представљен Христос на гори, окружен светлошћу, са саговорницима Илијом и Мојсијем, док тројица апостола, Петар, Јаков и Јован, уплашени леже на земљи.
Празник Преображење слави се на истоку од седмог века. Западна црква унела га је у свој календар тек 1457. године, и то у славу победе хришћанске војске над Турцима код Београда.
Наиме, Јанош Хуњади, код нас звани Сибињанин Јанко, мађарски великаш, заједно са фрањевцем Иваном Капистраном спречио је са војском продор Турака на север. Обојица су кратко после победе умрли, први у Земуну, други у Илоку.
