Прочитај ми чланакНародни обичаји и веровања о киши, грмљавини, олујама
На нашој планет у сваком тренутку тутњи више од 2.000 снажних олуја. И овде код нас се дешава да нам Свети Илија кад-кад током лета поквари купање. А дешавало си и да гром загрми усред зиме. И увек када се Свети Илија огласио онада „кад му време није“, код наших предака јављала се стрепња. Веровало се да то није добар знак. Наш се народ, уствари, од давнина интересовао за временске прилике и неприлике, а из те њихове заинтересованости настала су и многа веровања.
О грмљавини
Током олуја које непрестано дивљају на разним крајевима света најчешћа мета громова је дрвеће. Према статистици, дрво у које гром најчешће удара је орах. Вероватноћа да ће гром ударити у орах је 60 пута већа него да удари у неко друго дрво. На сву срећу, веома ретко се дешава да након удара грома у дрво дође до пожара.
Наши преци су јако поштовали најпре словенског бога Перуна, а потом као хришчани православци и Светог Илију Громовника, свеца који је и данас један од најпоштованијих. Некада су људи, кад им се за то укаже прилика, узимали запаљену грану после удара грома у дрво. Том граном су потпаљивали кућна огњишта. Таква се ватра звала „Громовита ватра“ и палила се за напредак у кући и породици.
У нашем народу претпостављало се, ако загрми пре Ђурђевдана, да ће те године цена кукуруза бити боља. Грмљавина на дан Светог Илије знак је да ће ораси и лешници те године бити црвљиви.
Народна веровања о предвиђању кише и олује
У Србији, пре свега у селима око Лознице и Шапца, развила су се веровања да одређене ситуације које нису свакодневне указују да ће бити кише.
Ако се деси да се листови на букви или малинама наличјем окрену ка небу – падаће киша. Биће кише и ако се листови дувана опусте. Кишу најављује и кора букве која у вечерњим сатима буде влажна до висине од десетак сантиметара изнад земље.
На долазак кише упозоравају и разни поступци животиња. Киша се може очекивати када кокошке кљуцају једна другу или када се овнови крвнички потуку. Јасан сигнал да долази киша је и млеко оваца које се при мужи јако пени. Уочи кише могу се видети пужеви и змије како се пењу узбрдо.
Узнемирена дивљач, а највише срндаћи и лисице, упозоравају да стиже невреме. Олују предосећају и козе, па почињу да се тетурају као пијанци. И гледањем у звезде може се предвидети лоше време. Оно стиже онда када се Кумова слама види кристално јасно.
Додоле – обред дозивања кише
У неким деловима Србије, нарочито на истоку, на подруљју Хомоља, Млаве и Стига, али и у другим крајевима, развио се обичај познат под називом „Додоле“. У време суша окупљале су се групе девојака и ишле по селу певајући додолске песме не би ли призвале кишу. У свакој групи била је једна девојка окићена разним биљем, травкама и цвећем. Она се звала Додола, по словенској бигињи кише.
Та је девојка морала бити девица. И док су остале девојке певале песме о киши, дотле је Додола играла испред куће неког сеоског домаћина. Онда би из куће изашла домаћица и пуно ведро воде пролила по Додоли. Овај стари обичај је данас, на жалост, готово потпуно заборављен.
Преображење – дан када се мењају небо, гора и вода
Велики православни празник Преображење (19. август) је дан када се преображавају гора и вода. После Преображења лишће почиње да жути и опада, а вода постаје хладнија, па се више неваља купати у рекама и језерима. Тада се и небо преображава и то у глуво доба ноћи, да нико не би видео.
Веровало се да свако ко види тај призор и то исприча неком другом, после извесног времена полуди.
У хомољским селима девојке и жене су се на Преображење трудиле да пораде сваки кућни посао по мало. То су чиниле јер су веровале да ће се тако преобразити у вредноћи. А за сваког ко на Преображење преко дана спава, веровало се да ће бити дремљив целе наредне године, све до наредног Преображења.
