Прочитај ми чланак

И КИНА НА УДАРУ: Претећи Пјонгјангу, Трамп ставља на нишан Пекинг?

0

Словесни дуел лидера САД и КНДР подигнут је на виши, без преседана жестоки ниво. Ако су раније претње које су размењивали опоненти у целини носиле спекулативни карактер, пошто ни Вашингтон ни Пјонгјанг нису озбиљно веровали у могућност озбиљног ракетно-нуклеарног рата у региону, то се сада ратни сценарио разматра много јасније.

Конкретно је приказан и рејон могућег удара севернокорејских ракета – акваторија тихоокеансог острва Гуам, где се налази једна од најкрупнијих америчких војних база. Управо тамо – тачније, према речима агенције ЦТАК „на околину острва Гуам“ – лидер КНДР Ким Чен Ин је обећао да ће усмерити четири ракете средњег домета „Хвасон – 12“ у својству мера „упозорења“ САД.

Стратешка армија КНДР „озбиљно разматра план операција“ – истиче ЦТАК. Према информацијама званичних извора у Пјонгјангу, одговарајући план ће бити предат на одобрење лидеру КНДР Ким Чен Ину и стављен у дејство одмах по завршетку „финалног изучавања и завршетка“. Према сведочењу командовања стратешким војскама Корејске народне армије, четири ракете средњег домета „Хвасон – 12“ у случају доношења одлуке о њиховом пуштању у правцу острва Гуам, прећи ће 3356 км за 17 минута и пашће у акваториј на растојању 30-40 км од територијалних вода Гуама. [https://www.vedomosti.ru/politics/articles/2017/08/11/728924-kndr-ssha]

Треба имати у виду да у арсеналу армије КНДР постоје још моћнија ракета – „Хвасон – 14“, која је такође способна да носи нуклеарне бојеве главе.

Упозорење које се чуло из Пјонгјанга, представљало је одговор на изјаву председника САД Доналда Трампа, који је запретио Пјонгјангу одговором без преседана по снази: „Северној Кореји је боље да не прети САД. Они ће се суочити са ватром и јарошћу какву свет још није видео раније“. [https://www.vedomosti.ru/newspaper/articles/2017/08/10/728741-kndr-ssha]

Оштро појачање степена узајамне ратне реторике наступило је после публикације у часопису The Washington Post. У тексту се, уз ослањање на америчке обавештајне изворе, саопштава да је КНДР успела да „минијатуризује“ своје бојеве главе, и сада оне могу бити уграђене на ракете. „Изгледа да су САД и Северна Кореја – на прагу рата“ – забринуто је турско издање Sabah. Напомиљући трагичну историју атомског бомбардовања Хирошиме и Нагасакија, оно истиче: „И Трамп и Ким Чен Ин веома ноншалантно говоре о нуклеарним снагама, као да тога никад није било. Као да ће следеће недеље Северна Кореја бацити атомске бомбе на острво Гуам, а Трамп – на Северну Кореју“. [http://www.sabah.com.tr/yazarlar/barlas/2017/08/11/kuzey-kore-ile-abd-bir-savasin-esiginde-gibiler]

Ипак, у војно-политичком плану, сукоб САД и КНДР још увек изгледа помало ирационалним. И да ли ће амерички председник Доналд Трамп озбиљно рачунати на победу у одговарајућој „игри са нерешеним резултатом“ – имајући у виду блискост према претпостављеном театру војних дејстава Јужне Кореје, Јапана и других америчких савезника. Шеф Пентагона Џејмс Метис је уверен да би рат у региону имао „катастрофалне последице“ и позива на уздржаност, а државни секретар Рекс Тилерсон се изјашњава у корист продужетка „мирног притиска“ на Пјонгјанг. [https://www.vedomosti.ru/newspaper/articles/2017/08/10/728741-kndr-ssha]

А из тога следи да треба тражити и друге покретне мотиве и циљеве следећег бизнис-пројекта Трампа.

И сличан циљ се налази. То је – тежња да се посредством наметања војно-политичке напетости око КНДР нанесе финансијско-економски удар по Кини и берзанским тржиштима у југо-источној Азији, од чије стабилности директно зависи курс кинеске валуте и други показатељи кинеске економије. Баш уочи садашњег замајца напетости Државна управа девизне контроле КНР је објавила следеће статистичке податке који су се морали претворити у песимизам Доналда Трампа – који сматра трговински суфицит Кине једном од кључних претњи националној безбедности. Према одговарајућем извештају, суфицит спољне трговине Кине у јулу је порастао за 26,9 милијарди јуана и достигао је 321,2 милијарде јуана (47,8 милијарди долара). Кинески извоз расте већ пети месец заредом на фону успоравања темпа раста извоза. [https://www.vedomosti.ru/newspaper/articles/2017/08/09/728564-tsifri-tendentsii]

Према расположивим информацијама, администрација Д. Трампа, заоштравајући реторику у правцу КНДР, у ствари уопште не намерава да на сопствену иницијативу започне војна дејства, него следи пре свега финансијско-економски циљ, доприносећи расту напетости у региону и самим тим подривајући позицију Кине. Није случајно развој ситуације на азијским берзама у тесној корелацији баш са развојем ситуације око Корејског полуострва. Између осталог, ради се о нарастајућем бекству инвеститора у безопасне активе, попут швајцарског франка, а такође и паду локалних берзанских показатеља. Посебно, сводни берзански индекс региона MSCI Asia Pacific током трговине 11 августа опао је за 1,3%, а пад за недељу је износио око 2,5%. Индекс у Хонг-Конгу, Hang Seng изгубио је тог дана 2%, а кинески Shanghai Composite – 1,45%. Јужнокорејска берза KOPSI опала је за 1,9%, а курс јужнокорејске воне спустио се за 0,45% до 1147,2, нашавши се први пут за последњих месец дана испод 200 – дневне клизеће средине. [http://www.vestifinance.ru/articles/89470]

„САД притиска Кину „Томахавцима“ – истиче јапански часопис „Нихон кејдзај“ у контексту нарастања напетости у троуглу Вашингтон – Пјонгјанг – Пекинг. По мишљењу часописа, «США појачава притисак на Кину, да би она даље преузела потребне кораке, међутим, перспектва по питању завршетка америчко-кинеског сукобљавања није на видику». [http://inosmi.ru/politic/20170410/239094593.html]

У том контексту допунски значај добија оно што се чуло у телефонском разговору који је 11. августа одржао председник САД Доналд Трамп и председник КНР Сји Ђинпинг. Амерички лидер је саопштио свом сабеседнику да намерава већ у долазећим данима иницира званичну истрагу по питању трговачке праксе Кине. Ради се између осталог о оптужбама да је Кина нарушила права интелектуалне својине САД о незаконитом преносу технологија. Одговарајућу процедуру пустио је у погон трговачки представник САД Роберт Лајтхазер на основу члана 301 Закона о трговини из 1974. године. [http://www.vestifinance.ru/articles/89511]

Према расположивим информацијама, први корак на путу развијајућег трговачког рата САД и Кине треба да постане значајно повећање америчких тарифа на увоз кинеске робе. И дестабилизација у финансијским институцијама и структурама у југо-источној Азији у вези са ситуацијом око КНДР, може у потпуности постати допунски „адут“ у табору Доналда Трампа. У сваком случају, у Савету за националну безбедност САД већ се директно повезују та два питања. „Влада САД може и ради са земљама ради решавања тако озбиљних проблема као што је Северна Кореја, а такође и да предузме мере за решавање економских проблема као што је крађа интелектуалног власништва САД“ – изјавили су у наведеном ресору. У обе тезе, алузија на Кину је више него видљива.