Прочитај ми чланакУ борбу словеначких добровољаца укључили су се и српски војници на повратку кућама из немачког заробљеништва.
По окончању Првог светског рата новембра 1918. на северу новоформиране државе Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца остало је нерешено питање нове границе Словеније и Aустрије, као остатка Aустроугарског царства. Словеначки официр Рудолф Мајстер организовао је Словенце, наоружао их и повео борбу за присаједињење делова територије коју су Словенци сматрали својом. Исто су, међутим, сматрали и Aустријанци.
У борбама словеначких добровољаца са шајкачама којима су се прикључили и српски војници на повратку кућама из немачког заробљеништва, које су почеле крајем 1918. године и трајале све до пролећа 1919, ратна срећа је ипак била на страни још увек јаке и организоване аустријске војске.
Међутим, према неким мишљењима, на слици нису Словенци са шајкачама него Срби које је Мајстер ослободио из аустроугарског логора. Мада, објашњење за шајкаче на главама Словенаца је да је била реч о капи победничке савезничке војске коју су Aустријанци и Немци морали по одредбама примирја да поштују као командну власт победника. Мајстер је схватио тај значај шајкаче и ођедном је осванула на главама његових добровољаца.
Маја 1919. године, краљ Aлександар Карађорђевић у ту борбу као помоћ шаље ђенерала српске војске, команданта чувене Дринске дивизије, освајача Кајмакчалана, Крсту Смиљанића. Славом овенчани ратни командант почиње маја 1919. офанзиву на аустријску војску.
Пред нападом 10.000 српских војника, ветерана Солунског фронта, којима се прикључује словеначки одред генерала Мајснера, аустријска војска као и претходних година у биткама Првог светског рата на Церу и Сувобору, нема шанси.
У наредних месец дана Крста Смиљанић осваја знатан део области Корушке и припаја га Краљевини СХС. Занимљиво је да су Смиљанићу у позадини стајали Вијетнамци, француски војници који су са Србима дошли од Солуна 1916. године све до Љубљане где су се налазили у време рата у Корушкој.
Крста Смиљанић
Овај „рат после рата“ нанео је извесне жртве међу српским војницима који су претходно преживели светску кланицу, од Цера преко Aлбаније до Солуна, али и словеначким борцима који су ратовали за нову границу своје прве државе. Све жртве су биле узалудне јер је становништво Корушке већ 1920. одлучило референдумски да остане у саставу Aустрије.
Данас у једном од места у Корушкој и даље стоји камен који означава докле је 1919. у својој офанзиви стигао „српски војник“.
Aли, са друге стране, у Словенији данас нема никаквог обележја нити споменика ратнику са Златибора Крсти Смиљанићу који је са тим истим српским војником нацртао данашњу северну границу републике Словеније… Немци односно Aустријанци, Крсти Смиљанићу ову офанзиву нису заборавили: када је Трећи рајх окупирао Југославију 1941. године, старог ратника су одвели из родног села Љубиш на Златибору у кућни притвор у Београду у коме су га држали годинама.
Крста Смиљанић није издржао лоше услове утамничења и преминуо је свега неколико месеци пре нацистичког истеривања из Србије, 15. маја 1944. године.
БОНУС ВИДЕО
У емисији „Дебате”, у продукцији медијске куће „Центар”, историчари др Милан Ст. Протић и др Драган Петровић, говоре о томе шта би било са Краљевином Југославијом да није било Другог светског рата (00:12:00), о вишенационалним творевинама у модерној Европи и сепаратизму и демократији (00:13:15); као и о томе зашто се распала Југославија (00:16:00). Послушајте:
Ако вам се свиђају емисије, лајкујте и Фејсбук страницу – ФЕЈСБУК – ЦЕНТАР
и претплатите се на Јутјуб канал: ЦЕНТАР – ЈУТЈУБ или нас можете контактирати на 064 24 24 123.
