Прочитај ми чланак

ПУКЛИ СУ: Летонија моли Русију да настави користити њезине луке на Балтику

0

Летонија је земља којој су транзитни токови све до недавно доносили 10% БДП-а земље и овај сектор запошљава око 100 хиљада људи.

 Међутим, Русија се одлучила за пребацивање транзита 50% руског терета из Летоније у руске луке, што Ригу може коштати 20 до 30 хиљада радних места и губитак 200 до 250 милиона евра годишње.

Иако у Русији неки тврде како ова одлука нема везе с геополитиком, прошле године је генерални директор државне корпорације обавестио председника Русије о томе како је у току процес логистичке преоријентације из балтичких према руским лукама. Наравно, овај посао је могао да одради само неко попут најближег Путиновог савезника и његовог посебног изасланика за транспорт, као што је Сергеј Иванов. Управо он је на састанку с главним транспортним компанијама земље свима јасно дао до знања како до 2020. године руски теретни транзит мора у потпуности напустити балтичке државе.

Дакле, ниједан руски терет за мање од три године не би требао пролазити кроз Литванију, Летонију и Естонију.

Рига моли Москву да повећа кориштење летонских лука

Колико је ситуација озбиљна, видело се на састанку летонско-руске међувладине комисије, на којем је Русија позвана да наставити користити летониске луке за пријевоз робе, без обзира на развој властитих лука на Балтичком мору. Наиме, применом руског плана који не жели ”хранити” балтичке економије дошло је до оштрог пада транзита у  балтичким лукама, а истовремено се биљежи све већи промет код руских балтичких лука Уст-Луга, Приморск, Вјисотск, Ст. Петерсбург, Виборг и Калињинград.

Будући да се Русија све више окреће према истоку и азијским земљама како би привукла нове робе, Летонија се надала да ће од тога имати више користи.

Сада министар саобраћаја Летоније, Улдис Aугулис, жели да у односима с Русијом у овом сектору све буде као и пре.

”У последњих неколико година пратимо овај тренд с посебним занимањем. Надамо се да ћемо наставити сарадњу и позивамо Русију да наставити користити наше луке, унаточ чињеници да активно развија и своје”, рекао је Улдис Aугулис.

Aугулис је особито изразио интерес за раст контејнерског промета из Кине у Европу преко Русије и Летоније. Рига је ту прилику хтела да реализује кроз рад међувладине комисије, а због проблема пада промета у својим лукама је сазван посебан састанак у Москви.

Међутим, Русија веројатно неће променити своју стратегију и предати Летонији значајан део теретног промета из својих лука.

У оквиру међувладиног споразума између две земаља не постоји договор о поморском промету, него само о транзиту терета путем. На позадини раста друмског транзита су се Москва и Рига сложили издати додатних 3000 дозвола за своје теретне камионе.

Две стране су такође пристале на потписивање споразума о директном међународном превозу жељезницом између Летоније и Русије. Према министру Улдису Aугулису, Летонија је већ спремна потписати договорено, чим за то буде спремна и Русија.

Крајем маја су извори рекли да су жељезнице од прољећа почеле одбијати већину жељезничког теретног превоза у смеру Летонијских лука. Осим тога, Русија планира успоставити трајектну транзитну везу и повезати луку Уст-Луга с лукама у региону Калињинград, заобилазећи све три балтичке земље.

БОНУС ВИДЕО

Павел Шопов, оснивач најпопуларније патриотске странке у Бугарској,” Атака“ и потпреседник бугарске Скупштине и народни посланик посланичке групе „Уједињени патриоте”, Јавор Нотев, у емисији „Дебате”, у продукцији медијске куће „Центар”, причају о бугарско-српско сарадњи у борби против Турака (00:26:00), о томе како Aтака гледа на бугарско-српску сарадњу (00:28:30), о Балканском-православном савезу (00:30:00); као и о односу савремених Бугара према Србима (00:32:00). Послушајте:

Ако вам се свиђају емисије, лајкујте и Фејсбук страницу – ФЕЈСБУК – ЦЕНТАР
и претплатите се на Јутјуб канал: ЦЕНТАР – ЈУТЈУБ или нас можете контактирати на 064 24 24 123.