Прочитај ми чланакЧувени Блумбер пише о феномену "Нордеуса".
Бранко Милутиновић напустио је ратом девастирану Србију, да би се неколико година касније вратио и направио игрицу која је до сада скинута са интернета више од 170 милиона пута. О Бранковом, али и успеху његових сарадника пише и чувени Блумберг.
Милутиновића, који данас има 34 године, су током одрастања у Београду, сирене редовно прекидале док је с друговима играо фудбал.
– Кад би се огласила сирена, имали сте од пет до десет минута да потражите склониште. Гледате кроз прозор како ракете најпре полећу увис, а затим падају и експлодирају. Било је као на филму – присећа се Милутиновић.
Бомбардовање је престало 1999. и довело до пада Милошевића, али је дуготрајни рат уништио економију. Милутиновић, кога су занимали компјутери, био је добар ђак и стекао је мастер у области програмирања. А онда је, као и многи други амбициозни млади Срби, напустио земљу чим му се пружила прва прилика.
Отишао је у Копенхаген, где је нашао посао нижег ранга у корпорацији Мајкрософт. Посао је био добар, али му није причињавао задовољство. Једва је чекао да се врати кући да би био уз болесног оца, пише Блумберг.
Године 2009, Милутиновић и двојица пријатеља с колеџа, Иван Стојисављевић и Милан Јововић, који су такође дошли из Србије и запослили се у Мајкрософту, одлучили су да се врате. Разматрали су неколико могућности да би на крају саставили уштеђевину и основали компанију за видео-игре, којој су дали име „Нордеус“.
Мислили су да ће им новац трајати годину дана, јер је живот у граду релативно јефтин, и да увек могу да нађу други посао као програмери када им понестане новца.
– Нисмо то урадили да бисмо се обогатили. Желели смо да живимо од програмирања игрица – каже Милутиновић.
Успели су у томе и још много више од тога. Направили су фудбалску игрицу “Топ Елевен”, која је скинута са интернета више од 170 милиона пута и постала култна међу ентузијастима широм света. Играчи формирају тимове тако што бирају и размењују играче, попут менаџера прволигашког клуба. Годину дана после изласка на тржиште “Топ Елевен” постала је најпопуларнија игра на Фејсбуку, испред игара компанија као што су Елецтрониц и Зyнга.
Док су многе друге компаније за апликације, оствариле велики успех и убрзо нестале без трага, “Топ Елевен” и даље се шири. Спада међу десет најуспешнијих апликација у седам земаља, при чему је нарочито омиљена у Европи, југоисточној Азији и Латинској Америци. Прошле године, Нордеус је остварио приход од преко 75 милиона долара.
Већ три недеље после дебија, “Топ Елевен” постао је профитабилан и тако је све до сада. Због тога Милутиновић никад није узимао новац од инвеститора. Пошто су мали и немају финансијских тешкоћа, могу да раде шта год желе – било да је реч о колективном годишњем одмору на неком грчком острву, вишегодишњи рад на амбициозној игрици која треба да се појави ове године, или о томе да постану један од највећих добротвора Србије.
– Инвеститори ризичног капитала дају вам много новца и ограничавају вам слободу. Прво нас много не интересује, а слобода је најдрагоценија ствар – каже Милутиновић.
Међу највећим доброчинитељима у Србији
Када је као једанаестогодишњак оперисао слепо црево, Милутиновић је у болници видео децу без удова и сирочад, чији су родитељи убијени у рату, који је захватио већи део деведесетих година и окончан интервенцијом НАТО снага и распадом Југославије.
Његова средња школа непрекидно је примала децу избеглице из Хрватске и других суседних области погођених ратом.
– Та деца су била толико потресена да ни са ким нису разговарала. Саосећао сам с њима. Сви су саосећали – каже Милутиновић.
Део профита Нордеус је уложио у изградњу 11 педијатријских одељења у болницама широм Србије. У тим болицама се роди око 21.000 беба. или око трећина од укупно 65.000 беба рођених у Србији.
Мисли на младе
Ове године Милутиновић се удружио с пријатељима из Мајкорософта и компанијом за мапирање генома Севен Бридгес Геономицс око иницијативе Дигитал Сербиа како би подстакао развој технолошког сектора. Он жели да Србију у свету посматрају изван контекста земље обележене ратом, али је свестан да је за то потребно време. Један од највећих изазова јесте убеђивање најбољих студената да остану у земљи.
Један дан након што је тек свршени студент прихватио посао у Нордеусу, дошао је плачући и рекао да не може да прихвати посао зато што његов отац жели да прихвати посао ван Србије. Милутиновић је позвао оца, који није веровао да дигитална компанија у Београду може да опстане.
– Нисам хтео да дозволим да оде – каже Милутиновић који је три сата убеђивао оца и на крају се син ипак запослио код њега.
Нордеус заузима неколико спратова модерне пословне зграде у центру града, где раде домаћи радници и више од 30 људи изван Србије, међу њима из САД, Велике Британије, Француске и Немачке.
Имају све погодности као и запослени у стартап компанијама у Силицијумској долини. Кетеринг, сладолед и супе које се припремају у микроталасној пећници чувају се у фрижидерима који су свима на услузи. Локални ресторан припрема ајвар специјално за Нордеус (40 тегли месечно). Поред сале за конференције је зомби у природној величини, а у посебној просторији су симулатори аутомобила и наочаре за виртуалну стварност.
Вредан младић је породичан човек
Милутиновић је ожењен и има двоје деце, живи у стану изнад мајчиног у центру Београда. Каже да је технолошка индустрија превише опседнута богатством и обећава да неће продати Нордеус или узимати инвестиције са стране. Планира да ограничи број запослених на 250 људи – тренутно их има око 170 – јер ће у супротном “бити мање забавно долазити на посао сваки дан”. Упркос томе, признаје да је уживао у ђаконијама којима су их частили инвеститори који су желели да уложе у компанију.
– Много смо научили о добрим винима, храни и тартуфима и шта је добар суши – каже он.
Да ли ће Нордеус остати независан, зависи од успеха у будућност. “Топ Елевен” је и даље веома популарна игрица међу онима који су спремни да потроше много новца на разне адуте који им омогућавају да брже напредују, али је познато да су љубитељи видео-игара веома непредвидљиви.
Милутиновић зна да успех може да буде пролазан, али истиче да на основу првих тестова прилично сигуран да ће нова фантази-игрица “Спеллсоулс”, бити успешна. А ако и не буде, уштедели су довољно новца да поднесу и понеки неуспех.
– Поносни смо што смо из Београда, Србије и што смо почели ни из чега – каже он.
– Хтели смо да будемо слободни”.
