Прочитај ми чланак

КОЈА ЈЕ ЦЕНА „МИГОВА“ Наоружање из Русије носи финансијске и политичке услове

0

Стварна цена набавке шест „мигова 29”, 30 тенкова Т72 и 30 борбених возила БРДМ 2 из Русије још није позната, али је познат политички цех - Србија ће коначно морати да се одреди: Брисел или Москва.

Наоружање из Русије требало би у Србију да стигне до краја године, а можда важније питање од тога колико ће и за који новац наша војска бити унапређена јесте и дилема како ће на то гледати Европска унија. Поготово ако се има у виду да је и сам председник Србије у разговору са известиоцем Европског парламента за Србију Дејвидом Мекалистером означио однос са Русијом као другу највећу главобољу на путу уласка у ЕУ. Но, кренимо редом.

Уредник ваздухопловног портала Танго Сиx Петар Војиновић истиче да је набавка наоружања из Русије пожељна, али да ће захтевати и додатна средства.

– Када се ради о донацији наоружања као што је овде случај, „посредни“ трошкови су готово увек они који се тичу ремонта или модернизације јер нико не даје бесплатно нову технику. Циљ сваке војске је аутономност, посебно због евентуалних оружаних сукоба. За самопрокламовану војну неутралност круцијално је да имате ново, савремено и вишенаменско наоружање. Ми то, када је авијација у питању, нећемо имати. Набавком половних „мигова“ из Русије урађена је одлична ствар искључиво у контексту наше финансијске немогућности да себи приуштимо било шта боље – објашњава Војиновић.

Како каже, цена модернизације „мигова“ још није позната ни међу званичницима.

– Преговори о детаљима, по релевантнијим званичним изјавама одговорних официра Војске Србије, још нису започели. Када је реч о оклопним возилима, Србији вероватно неће требати нека велика модернизација јер ћемо и те како повећати њихову бројност. По броју тенкова смо ионако већ лидер у бившој Југославији – наглашава Војиновић.

С друге стране, директор Центра за регионализам Александар Попов истиче да комплетан аранжман с Русима буди сумњу.

– Из искуства знам да све што добијем џабе највише ме кошта. Тако је у овом случају пошто ћемо двоструко платити “мигове”. Додатна опрема ће нас коштати и више од авиона. Није ни чудо, када ће нам пилоти бити млађи од „мигова” – подвлачи Попов.

Брисел сигурно неће благонаклоно гледати на тај посао, сматра наш саговорник.

– Западу се већ не свиђа Српско-руски хуманитарни центар у Нишу, а када виде да се ми још приближавамо Русима уместо да им уведемо санкције, логично се питају која је наша спољна политика. За разлику од односа према ЕУ, однос према Русији је константан. Руски амбасадори се овде одавно понашају као да смо руска губернија. Кад све сагледам, ни ја не знам куда плови овај брод – наглашава Попов.

Ипак, како каже, српско клатно неће довека гравитирати између Брисела и Москве.

– Све има свој почетак и крај. Једног дана ако хоће у Европску унију, Србија ће морати да се одлучи: џа или бу. Многи политичари користе као алиби чињеницу да не можемо да уђемо у Европску унију пре 2025. године па траже алтернативе у Русији и Кини и праве шизофрену спољну политику – истиче Попов.

Не треба се претерано хвалити наоружањем

Војиновић тврди да се не треба много хвалити наоружањем.

– Ни НАТО ни ЕУ немају никакав проблем да Србија хитно реши проблем ловачке авијације. То смо и урадили, и то је одлично решење. Међутим, толика агресивност у медијском наративу која то претвара у “доминацију”, уз изузетно неукусно вређање војске кроз експлоатацију у домаћим таблоидима, сигурно Западу константно на дневни ред ставља питање: Због чега сте толико милитантни, због чега се толико одушевљавате Русијом када толико пара узимате од нас? Јер кад-тад ћете морати да спроводите нашу заједничку спољну и одбрамбену политику – каже Војиновић.