Прочитај ми чланакОчекује се да овогодишњи род подбаци за 20 одсто, што би могло да умањи удео пољопривреде у БДП-у Србије са 10 на осам одсто. Прошле године Србија извезла три милиона тона кукуруза, а ове неће моћи више од 500.000 тона; соје уопште неће бити за извоз. У ЕУ се наводњава око 20 одсто обрадивих површина, а у Србији само три одсто.
Приноси од овогодишњег пољопривредног рода биће знатно мањи него прошле сезоне због суше која је, као и пре пет година, погодила готово све делове Србије.
Суша је направила штету коју ни киша, која је падала последњих дана, не може много да умањи, а иако је још рано говорити о томе колико ће Србија забележити прихода од пољопривреде, готово је извесно да они неће бити на нивоу прошлогодишњих када се инкасирало пет милијарди долара.
Цене
Према речима Жарка Галетина, тренутна цена кукуруза старог рода је 17,5 динара, соја има почетну цену од 40 до 42 динара без ПДВ, сунцокрет је од 37 до 38 динара по килограму, док је пшеница на нивоу од 18 динара, што је неких 20 одсто виша цена него прошле године.
Стручњак за пољопривреду Милан Простран каже да ће овогодишњи род, гледајући у односу на просечне годишње приносе, бити мањи за 20 одсто.
Прошла година, напомиње он, била је рекордна, тако да не би било фер поредити овогодишњи род са тим приносом.
– Aко се узме у обзир колики је приход од пољопривреде долазимо до тога да ће грубо речено мањак бити око милијарду долара. Пољопривреда у укупном БДП земље учествује са 10 одсто, када имамо овако умањене приносе, може да се деси да ове године учешће пољопривреде у укупном БДП буде осам одсто – истиче Простран и напомиње да треба нити обазрив приликом рачунања јер ће доћи и до неког повећања цена што би донекле могло да коригује и умањи овај губитак.
Aгроекономски аналитичар Жарко Галетин каже да је код неких култура још рано говорити о томе какви ће приноси бити јер су још у фази вегетације, попут кукуруза, сунцокрета или шећерне репе. Соја је сасвим извесно, како каже, подбацила.
– Готово да је сигурно да ће кукуруза бити 2,5 милиона тона мање него прошле године када је род био 7,3 милиона тона. Aко и буде род од пет милиона биће добро. Принос ће бити мањи у свим културама, цене ће бити више, али сигурно не онолико више колико би произвођачи желели. Проблем са тим је што је, на пример, 2012. била суша у целој Европи, међутим овог лета је у Европи није било, тако да ће тамо цене бити релативно нормалне, неће бити неких значајнијих повећања што ће наравно утицати и на наше тржиште – напомиње Галетин за Данас.
Киша која је пала, како каже бивши директор Продуктне берзе у Новом Саду, веома мало ће помоћи, евентуално шећерној репи и касним хибридима кукуруза, као и поврћу.
Шљиве подбациле, грожђе најбоље прошло
Због суше и принос воћа на нивоу Србије ће, према очекивањима стручњака, бити између 100.000 до 120.000 тона мањи од очекиваног. Принос у војвођанским воћњацима је, у поређењу са прошлогодишњом бербом, слабији од 40 до 80 одсто, што зависи од врсте воћа. Највише је настрадала шљива јер је готово 80 одсто рода отпало са дрвета, док ће род јабуке бити дупло мањи него прошле године. Грожђе ће најбоље проћи, суша је на ову воћку утицала само у мери да ће морати раније да се бере, али род неће бити мање квалитетан због тога.
Мање приноса утицаће и на извоз Србије која је прошле године на пример извезла три милиона тона кукуруза што је, како каже Галетин, сврстава међу највеће светске извознике ове културе.
– Питање је са оваквим приносом колико ће бити кукуруза за извоз, неких 400.000 до 500.000 тона, можда милион тона пшенице, док соје мислим да неће бити – истиче Галетин.
Генерално ће, како каже, свега бити мање за извоз, што ће се одразити и на финансије. Међутим, још је рано прогнозирати колико мање ће се зарадити од пољопривреде ове сезоне.
– Много тога је утицало, од суше, преко мраза и снега. Прошле године, тачније 2016. на 2017. укупан приход од пољопривреде био је пет милијарди долара, ове године ће бити мање. Тешко је, међутим, прогнозирати колико тачно мање, још је рано за то – наглашава наш саговорник.
Проблем са природним непогодама међутим, не би био толико велики да Србија има системе који штите оранице, а њих је тренутно, истиче Галетин, знатно мање него у Европи.
– Чињеница је да немамо довољно површина заштићених или противградним системима или системима за наводњавање. Тренутно је у Србији под заштитом свега 100.000 до 150.000 хектара што је јако мало ако се зна да имамо 3,2 милиона хектара обрадивих површина – истиче Галетин. У Западној Европи број хектара покривених заштитним системима није испод 20 одсто, тврди он, док је Србија по овом питању у рангу са Aлбанијом, БиХ, Белорусијом. У Србији се, према подацима РЗС, наводњава близу 100.000 хектара ораница, што је око три одсто од укупне обрадиве пољопривредне површине.
Свилајнац помаже угроженим пољопривредницима
Општинско веће Општине Свилајнац је на седници којој је председавао председник општине Предраг Милановић донело Одлуку којом се пољопривредницима са територије општине Свилајнац умањује порез на пољопривредно земљиште за трећи и четврти квартал текуће године, саопштила је ова локална самоуправа.
Ова одлука је донета како би се помогло пољопривредним произвођачима да превазиђу последице велике и дуготрајне суше изазване високим температурама које су погодиле целу Србију. На седници је усвојен и извештај КЈП „Морава“ Свилајнац о редовном снабдевању водом свих грађана општине Свилајнац. Општина Свилајнац је из свог буџета издвојила значајна средства за израду пројектно техничке документације за наводњавање 3.100 хектара, како пољопривредници не би више трпели последице периодичних суша.
Овом приликом председник општине Предраг Милановић је истакао и да се нада да ће Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде наћи начин да помогне пољопривредницима како би превазишли тешкоће изазване сушом. Х. Д.
У Банату све уранило
Кратак предах овог викенда, због обилне кише, имали су банатски ратари који сада настављају са жетвом сунцокрета. Жетва ове уљарице почела је раније због високих температура, али и на оним парцелама где су произвођачи касно сејали сунцокрет. На таквим парцелама род сунцокрета је ситан, биљке су због високих температуре раније сазреле и нема сврхе да даље сагоревају, објашњавају у Пољопривредној стручној служби Зрењанин.
– Доста произвођача код нас у Банату је већ одрадило жетву сунцокрета, и малих и великих. Скида се род који је изгорео, а који је касно сејан а ту пре свега мислим на период до половине априла. Принос је од 1,3 до 1,2 тоне по хектару, док има њива где је род од 700 до 800 килограма по хектару – објашњава саветодавац Драган Марковић из ПСС Зрењанин.
Према његовим речима, ситуација са сојом на терену у Банату не обећава. Соја је страдала од суше и стање усева је лоше.
– На њивама где нема наводњавања а усеви се како-тако држе, може се очекивати максимално две тоне по хектару, док на осталим парцелама род неће премашити 500 до 600 килограма по хектару – наводи Марковић.
Банат је највећи произвођач сунцокрета у земљи, само у средњем Банату сунцокрет је посејан на близу 90.000 хектара, док се соја традиционално гаји у Бачкој. Према подацима изнетим на недавном скупу у организацији Жита Србије, изнет је податак да је ове године под под сојом засејано 250.000 а под сунцокретом 230.000 хектара. М. Пудар
