Прочитај ми чланакИ из Хрватске је највише људи отишло у Њемачку, но хрватски извори упозоравају да би тај број могао бити мањи, јер њемачке власти у исељенике из наше државе убрајају и оне с хрватским држављанством из БиХ.
Њемачка је након почетка кризе из 2008. постала најпривлачнија еуропска земља за усељенике. Само у прошлој 2016. години примила је 892.500 усељеника, или 30 посто више него 2015., када је Еуропу захватио врхунац вала емиграната из Сирије, према податцима из годишњег извјешћа о миграцијама, којег је недавно објавила Организација за економску сурадњу и развој (ОЕЦД) из Париза.
Исељавање се снажно појачало и из Хрватске, из које је тијеком 2015. и 2016. године у земље ОЕЦД-а пристигло 138 тисућа људи. Највише људи с хрватским држављанством отишло је у Њемачку. У непуне три године – од почетка 2014. до краја рујна 2016. – у Њемачку је »трајно« доселило укупно 128 тисућа Хрвата, према подацима ОЕЦД-а.
Према домаћим процјенама, из Хрватске се од њезина учлањења у ЕУ, од средине 2013. године, иселило више од 200 тисућа становника, што се у некој мјери поклапа и с податцима ОЕЦД-а. Хрватски извори, међутим, упозоравају да би тај број могао бити мањи, јер њемачке власти у исељенике из наше државе убрајају и оне с хрватским држављанством из БиХ.
Међутим, треба имати на уму да ОЕЦД овђе говори о људима који су се »трајно« настанили у другим земљама, мигранте који су свој привремени статус промијенили у право на останак »на дугорочнијој бази«. Другим ријечима, број досељених из Хрватске и других земаља у Њемачку знатно је већи од споменутих података ОЕЦД-а, јер многи чекају да им се ријеши статус.
У сваком случају, исељавање из Хрватске протеклих се неколико година убрзало, понајприје зато што су престала пријашња ограничења за њихов рад у Њемачкој. Док се из Хрватске, прије уласка земље у ЕУ, годишње исељавало просјечних 24 тисуће грађана, број наших исељеника се 2014. повећао на 62 тисуће, а 2015. на 76 тисућа – према податцима за свих 35 чланица ОЕЦД-а, организације која обухваћа најразвијеније земље у свијету. Међу њима су углавном чланице ЕУ-а – уз САД, Kанаду, Швицарску, Норвешку, Аустралију, Јапан, Kореју, Израел и Турску.
Три милијуна студената
Укупни број усељеника у развијене државе повећава се добрим дијелом због вала избјеглица из Сирије. Прошле године око 5 милијуна емиграната се трајно населило у земљама ОЕЦД-а, од којих петина у САД-у. Трећину свих усељеника, око 1,5 милијуна, чине избјеглице. Сљедећа трећина су мигранти унутар самих чланица ОЕЦД-а, а још трећину чине чланови обитељи који стижу накнадно.
Ирска није најпривлачнија
Ирску се у хрватској јавности спомиње као земљу врло привлачну за исељенике, али подаци ОЕЦД-а не потврђују тај стереотип. Напротив, из расположивих података стјече се дојам да Ирска за усељенике функционира попут колодвора. Број Хрвата који селе у Ирску није велик. Међу првих 15 земаља, из којих долазе »трајни« усељеници у Ирску, Хрватска се уопће не спомиње. Треба имати на уму да је Ирска након избијања кризе из 2008. постала земља исељавања људи.
Тај негативни тренд промијенио се тек прошле године, када је број усељених први пут, за неколико тисућа, прешао број исељених. Према подацима из 2016., Ирска је »трајно« примила 79 тисућа људи из иноземства, а изгубила њих 76 тисућа. Већина одсељених, њих 46 тисућа, били су странци. Преселили су углавном у Британију или на еуропски континент, при чему се њих 10.700 вратило у неку од »12 нових чланица Еуропске уније«, у које статистика вјеројатно убраја и Хрватску.
Усељавање у развијене земље тренутачно расте по стопи од 7 посто годишње. Земље ОЕЦД-а сада имају више од 124 милијуна људи рођених у иноземству, што значи да усељеници чине просјечно 13 посто њиховог становништва. У Словенији је број усељеника знатно изнад просјека, а најчешће прима оне из Босне и Херцеговине, Србије, Хрватске и Македоније, чак и из Русије. ОЕЦД нема података за Хрватску, која није чланица те организације.
Откако је избила економска криза из 2008. године, смјерови миграција у Еуропи знатно су се промијенили. Главно подручје исељавања – прије кризе и послије ње – јесу земље средње Еуропе, из којих су људи некоћ одлазили у два смјера, на запад и југ. Први је смјер углавном водио у Велику Британију – која је до почетка економске кризе из 2008. примала највише усељеника у Еуропи, особито Пољака. Други је смјер водио у средоземне државе, понајприје у Италију и Шпањолску.
Међутим, након избијања кризе, сви главни путеви преусмјерили су се у Њемачку – не само из средње Еуропе, него и из медитеранских земља, које је тада захватила дужничка криза и висока незапосленост. Усељавање у Британију већ неколико година се смањује. Њемачка прима највише усељеника углавном из економских разлога. Тренутачно јој недостаје 700 тисућа радника.
Откуда су усељеници дошли 2015.
Сирија 430.000
Румуњска 425.000
Пољска 306.000
Италија 171.000
Бугарска 126.000
Украјина 110.000
Мађарска 99.000
Албанија 91.000
Русија 80.000
Хрватска 76.000
Србија 66.000
Грчка 53.000
БиХ 37.000
Да је број миграната знатно већи од споменутих пет милијуна, који су »трајно« промијенили свој настан, говори и податак о чак 1,5 милијуна радника на уговору који су тијеком 2015. дошли у земље ОЕЦД-а. Ради се о радницима које њихове фирме из једне земље привремено шаљу на обављање послова у другу земљу. Њихов се број у посљедњих десет година повећао за 80 посто. У мигранте у развијеним земљама убраја се и три милијуна студената. Посебан су случај сезонски радници.
Пооштравање увјета за усељавање
Највише сезонских радника прима Пољска, чак 321 тисућу тијеком 2015. године. Будући да многи Пољаци одлазе на запад, земљи недостаје радника у пољопривреди и грађевинарсту, па масовно даје дозволе за сезонске раднике, често из Украјине и Бјелорусије. Сезонци недостају и медитеранским земљама. У Француску, Шпањолску и Италију долазе сезонски радници углавном из Марока или Туниса.
Kолико су усељеника добиле 2015.
Њемачка 686.000
Британија 378.800
Француска 256.500
Шпањолска 194.900
Италија 160.900
Низоземска 146.800
Швицарска 131.200
Шведска 102.900
Белгија 102.100
Аустрија 102.000
Данска 66.700
Норвешка 53.700
Ирска 35.500
Руси често одлазе на сезонске радове у Финску, а Украјинци не само у Пољску, већ и Аустрију, према ОЕЦД-у. Kада дође вријеме жетве у Шведској, радове обављају готово исључиво сезонски радници из Тајланда. Трећина свих сезонских радника у Норвешкој долази из Вијетнама. Пут из Азије у скандинавске земље очито се Тајланђанима и Вијетнамцима исплати, због велике разлике у плаћама.
Kако се број миграната повећава, тако и земље које их примају пооштравају увјете за усељавање, због растућег отпора у њиховој јавности. »Јавно мишљење често позива на селективнији и рестриктивнији прихват будућих миграната, ако већ не на затварање граница«, упозорава ОЕЦД. Многе земље појачавају граничне контроле и провјере миграната, а истодобно су уназадиле хуманитарне увјете за избјеглице. Ипак, развијене државе у правилу настављају побољшавати увјете за привлачење високобразованих талентираних људи, нудећи им станове и друге погодности. С друге стране, положај усељеника у државама приматељицама није најбољи. Њихова је незапосленост, примјерице, осјетно већа од незапослености домицилног становништва, а ђеца усељеника у правилу постижу слабији успјех у школама, каже ОЕЦД, који позива развијене земље на доношење мјера за олакшавање интеграције усељеника.
