Прочитај ми чланакУ институцијама БиХ су изгубили стручну анализу о дугу Србије за неиспоручену електричну енергију док би у Србији померањем границе радо решили проблем, пише сарајевско Ослобођење
Током недавног боравка у Сарајеву, потпредседник Владе Србије Расим Љајић у изјави за сарајевско Ослобођење истакао је да је питање власништва над хидроцентралама у Зворнику и Бајиној Башти једно од најтежих у односима две земље.
„Ако је судити према досадашњим искуствима и тренутном расположењу у Влади Србије, не видим неког начина да обе стране буду задовољене. Незахвално је било шта прогнозирати, па ни кад ће се озбиљније приступити разговорима о овој теми“, рекао је Љајић.
О којој суми новца се ради, објашњава Хилмо Шеховић, стручњак за енергетику у Влади ФБиХ. Он је био један од чланова стручне групе која је 2008. године направила темељну анализу која би, по његовом мишљењу, требало да буде полазна основа за преговоре или покретање међународних спорова. Према његовим речима, Србија до сад, по основу неиспоручене електричне енергије, Босни и Херцеговини дугује око једну и по милијарду евра, пише Ослобођење у тексту са насловом „БиХ не тражи од Србије три милијарде марака“.
„Интересантно је да институције ово прећуткују, да константно доносимо одлуке о новим задуживањима државе и грађана док имамо потраживања која су већа од онога што смо као спас тражили од ММФ“, нагласио је Шефовић.
На основу докумената којима је стручна група располагала, 67 одсто електричне енергије из ХЕ Бајина Башта треба да припада БиХ, док је проценат из Зворника око 49 одсто, пише Ослобођење.
Горан Алексић, помоћних министра спољних послова и шеф Сектора за билатералну сарадњу Србије каже да Босна и Херцеговина има велики интерес да обе хидроелектране на неки начин задржи под апсолутном контролом, преноси Ослобођење.
Иако није прецизирано ко се овим питањем бави, али према речима Нермина Џинџића, министра индустрије и енергетике Федерације Босне и Херцеговине (ФБиХ) тим су се бавили његови претходници. Он кључни проблем види у различитим ставовима ентитета док Здравко Крсмановић, потпредседник Новог демократског покрета сматра да је оштећена БиХ и оба њена ентитета.
„Дрина тече, а паре иду само на једну страну. О дуговањима за протекли период се може разговарати, али ове хидроелектране би требало да деле БиХ и Србија, али и тиме и произведену електричну енергију“, сматра Крсмановић. Он каже и да је апсурдно да се граница помера због хидроелектрана, а конкретне потезе би, према његовом мишљењу, требало да покрене државна комисија за концесије. У случају да с друге стране не буде интереса, БиХ може да покрене арбитражни спор.
„Код нас ништа не функционише, нико ништа не ради. О томе би требало причати, али чини ми се како се сваки пут само тражи разлог да од тога ништа не буде“, закључио је Крсмановић.
