ПРОФЕСОР ВЛКАНОВ: Милошевић је рекао ко су издајници у Србији, а ми нисмо веровали

47

„Слободан Милошевић је отеран силом са власти, то сви знају и тога су сви свесни“ сматра, професор др Велко Влканов, копредседник Међународног комитета за одбрану Слободана Милошевића.

Поводом овог догађаја професор Влканов је изјавио да је некадашњи председник Србије и СРЈ изгубио живот од најамних убица 11. марта 2006. године.

„У ова два датума уоквирен је један невероватан живот посвећен добробити југословенских народа, добробити српског народа. Али, као и све велике личности, Милошевић превазилази оквире своје националности, претворивши се у један од симбола борбе човечанства за правду и слободу, такав симбол какав су Патрис Лумумба, Салвадор Аљенде, Нелсон Мандела.

Човечанство мери свој раст управо кроз такве личности, код којих је сопствена судбина подређена судбини људи. Живот Милошевића започео је у невеликом српском граду Пожаревцу, у породици обичних радних људи, да би наставио на служби истих тих обичних људи. Усвојио је најбоље особине српског народа – осећање достојанства, оданости, обавезе.

Изнад свега је стављао судбину свога народа, судбину народа Југославије. А као сваки истински патриота није имао непријатељских осећања према другим народима. Био је прожет свешћу да је однос према другим народима – мера односа према сопственом народу. Јер, онај ко мрзи било који други народ – не може волети ни сопствени народ.

Живот Милошевића је завршио у Хагу, у Холандији, куда је отпремљен како би пред нелегитимним судом одговарао за туђе злочине. У ствари, требало је да одговара за злочине оних који су напали његову земљу и готово три месеца уништавали људе и имовину бомбама и ракетама. Током пет година натовско правосуђе је употребило сва могућа средства како би сломило вољу овог поносног Србина, и у томе није успело. На крају, да не би признале своју немоћ, те такозване „судије“, а у суштини – најмљене убице у тогама, убиле су га.

Овај стих се у пуној мери односи и на Слободана Милошевића, који је без двоумљења бирао радије смрт него издају. И тако је у суштини постао бесмртан. Како време тече, његов живот све више ће се претварати у легенду, а његово дело – у школу у којој се учи храброст. А нама остаје понос због тога што смо се дотакли његове величине“, написао је Влканов.

„Потом је на превару и под лажном оптужбом испоручен Хагу. Одлазећи поносне главе упозорио је српски народ каква га судбина чека. Данас Слободана нема, али његове речи сурово одзвањају у сусрету са тужном реалношћу и све више притискају његове прогонитеље. Против човека којем је живот одузет у модерном нацистичком казамату, сеју неистине и лажи, са намером да га потисну из сећања и избришу из историје.

У ту сврху, јуначки отпор народа страном агресору, којем се Слободан храбро супротставио, настоје да прогласе за националну заблуду. Они који су бранили земљу, малтене се проглашавају за издајнике. Историја је међутим одредила Слободану посебан лист.

Одабрала га је за миљеника, док је његове рушитеље потиснула у заборав. Слободанова визија и дело постали су део историјске свести и памћења народа. Од силне демократије, која је после Слободановог збацивања с власти наводно преплавила Србију, од разуздане слободе и од свакодневног напретка, Србија нажалост све више посрће и тетура се ка суноврату.

Њена привреда је на коленима. Територија је осакаћена, а народ осиромашен и обезглављен. Села се празне, а породица растака. Оно што је супротно духу српског народа покушава да се наметне младима – лака зарада, оружје, дрога, насиље и слуганство.

Србија је постала једина држава у свету у којој се грађани проглашавају за избеглице у сопственој земљи“, истакао је Кочовић.

  • урбана герила

    Генерације дебила којима је једина политичка мисао била: ,,у Титово време МЕНИ је било добро“ (зато што је ћутао, крадуцко и јео говна), полако замењује сасвим оригинална и непревазиђена мудрост: ,,Слоба је бранио Србију, није као ови издајници. У његово време нам је било боље“. Не сумњам да ће, ако преживимо ову пошаст бити истих оваквих идиота да понављају: ,,Вучић нас је чупао колико је могао из гована, а онда су ови (ко већ буде тада) дошли и предали нас окупатору“! Ретард који је писао овакав чланак није ни вредан коментара, толико комуњарске химнографије и обожавања лика и дела није још ни АВав достигао кад говори о себи.

  • Лав Јеленовић – БИП

    Требао је да пође прво од себе. Сумњиви амерички студент (школовала га ЦИА), добро обучен да разјебе земљу и народ изнутра. Започне ратове које после намерно изгуби и све да на тацни. Жао ми је што је тежак црној земљи, али нажалост није та свиња цркла. Хода негде добро ухлебљен после завршеног посла за америчке интересе.

  • Aljeka

    Поносан сам на чињеницу да је друг Слободан све ово говорио кроз мене, свог министра информисања. Можда га нисам превазишао али се трудим господо, радим по цео дан. Ленчуге, мрцине, бедни народе … итд.

    • моћни Ђоле Јанговић

      Све си у праву како нас називаш господине… Треба да узмеш канџију и распалиш по грбачама, чућеш само лавеж, мукање и њакање.
      Остаје ти само да констатујеш као краљ Иби: …“ Мој народ је претежно пољопривредно сточарско кафилеријског типа…“

    • Aljeka

      Господине, то ни ја не би боље рекао.

  • 50 pera

    Milošević je rekao NE zapadu i njihovom interesu, i znamo kako smo prošli.Da je rekao DA ne znamo kako bi prošli.Ali znamo kako smo prošli posle 5 oktobra kada smo sve prihvatili što je zapad tražio, to imamo i danas.I od Miloševića je zapad tražio da se odrekne Kosova i da rasproda državnu imovinu, to traže još uvek i sada.

    • Aljeka

      Он није рекао НЕ западу него ја као његов министар лагања .. пардон, информисања, а он је иза тв екрана говорио само ДА.