Завера Куале Лумпур против Северне Кореје (Превод Србин.инфо)

0

У последње време западни медији воде свирепу кампању против народа Кореје. Сличну често воде у намери да покваре односе Северне Кореје и других земаља.

 

Један од таквих примера је и случај „убиства полубрата Ким Џонг Уна“, који се десио у фебруару ове године. Већина прихвата вести о Северној Кореји онако како се сервира на великим медијима, који су у појединим случајевима необјективни. У наставку је дат текст британског дипломате Дермот Хадсона у коме он тумачи убиство грађанина Северне Кореје без острашћености карактеристичне за бројне вести о тој земљи.

Центар кампање је инцидент који се десио 13. фебруара у Малезији. Тада је једном држављанину Северне Кореје позлило и он је преминуо на аеродрому Куала Лумпур. Јужнокорејске фашистичке марионете су брзо рашириле гласине да је у питању убиство.

Цела прича се врти око непроверених тврдњи, претпоставки и нагађања одређених људи.

Једноставне чињенице

Једноставне чињенице су те да је држављанину Северне Кореје по имену Ким Цхол, који је имао дипломатски пасош, позлило на аеродрому у Куали Лумпур и да је преминуо. Малезијске власти су обавестиле Северну Кореју о овоме. Они су пренели да је држављанин Северне Кореје умро од шлога или срчаног напада. Ипак, Северној Кореји није дат приступ телу или аутопсији, која се захтева по међународним законима.

Сензационалне и разноврсне приче су почеле да се јављају на јужнокорејским марионетским медијима и у медијима капиталистичких земаља попут Сједињених Америчких Држава, Велике Британије и других. Малезијске власти су потом ухапсиле неке држављане трећих земаља а касније и грађанина Северне Кореје (који је пуштен због недостатка доказа). Нема ни најмањег доказа да би се ови људи могли повезати са Северном Корејом. Они чак нису ни етнички Корејанци.

Може се претпоставити да је највероватније објашњење да је Ким Чол доживео срчани удар након што је имао неку врсту сукоба са две оптужене жене на аеродрому.

Оно што је чудно је то што су власти Јужне Кореје некако сазнале да је држављанин Северне Кореје умро у Малезији и почеле да шире лажне вести попут: „две жене, тајни агенти Генералног извиђачког бироа Северне Кореје, су отровале Ким Чола.“ Како власти Јужне Кореје знају о смрти грађана Северне Кореје? Да ли их је Малезија информисала или је можда инцидент изазвала Национална безбедносна служба Јужне Кореје? Коначно, ко је извршио убиство на аеродрому, који је у већини земаља зона високе безбедности са наоружаном полицијом и понекад војском?

Зашто би се изабрало изузетно безбедно место попут аеродрома?

Има и прилично апсурдних прича о коришћењи ВX нервног гаса. Ипак чак и мала количина би збрисала цео аеродром а не само једну особу. Такође, они који су наводно извршили напад би такође умрли. Оптужбе о коришћењу ВX нервног гаса више постављају питања него што дају одговоре. На пример, како је тако отровна супстанца могла бити унета на аеродром? Где је њен специјални контејнер? Где је складиштена у Малезији? Није изненађујуће што се не могу наћи трагови гаса на аеродрому, јер вероватно њега тамо никад није ни било.

На крају, прича о убиству од стране Северне Кореје је лажна вест. Шта се крије иза ње? Ко су кључни играчи? Лажне вести су раширили Јужно Корејанци и Американци. Објавили су их прво реакционарни медији из Малезије а потом и империјалистички медији попут Си-Ен-Ена, Би-Би-Сија, Ројтерса који су тесно повезани са обавештајним службама.

Мотив може бити повезан са скретањем пажње са успечних прослава 75. годишњице рођења Ким Џонг Ила, на којима је народ Северне Кореје показао јединство око лидера и партије.

Други мотив је клевета Врховног вођства Северне Кореје. Трећи је демонизација Северне Кореје. Такође, тиме се скренула пажња са испаљивања Пукгуксонг-2 МЛБМ. Пето, то је урађено да се земља покаже као терористичка и да се удари још санкција, а Северна Кореја нађе на листи земаља које финансирају тероризам. Шести мотив је узроковање прекида дипломатских односа Малезије и Северне Кореје и охрабривање других земаља да учине исто. Седми је подстицање промене режима и дестабилизације Кореје. У неколико земаља су лажне вести и гласине биле кључни део империјалистичке стратегије „промене режима“ и „обојене револуције“.

Ко је највише добио од инцидента? Свакако не Северна Кореја. Профит односе амерички империјалисти и Јужна Кореја која је отворила још један фронт у хистеричној кампањи. За Јужну Кореју инцидент је добра димна завеса за масивне корупцијске скандале. За Америку и друге западне империјалистичке силе инцидент је прилика да још једном деоминзују Северну Кореју и поспеше промену режима.

Малезија, наводни пријатељ Северне Кореје, је дозволила себи да уђе у кампању и одбила да заједно са Северном Корејом истражи инцидент. Малезија можда има добре односе са Северном Корејом, али такође има добре односе са Јужном и САД. Малезија је пристала да САД постави базе на њеној територији. САД је највећи инвеститор у Малезији. Малезија је члан бројних тела која су под контролом САД попут: Светске банке, Међународног монетарног фонда, АПЕЦ и ТПП.

У прошлости Малезија се сматрала фашистичким неоколонијом зато што је у великој мери потиснута Малезијска комунистичка партија и вођен је горак рат против комуниста уз подршку америчких и британских империјалист.

Комунистичке партије су и даље илегалне у Малезији и екстремно јака антикомунистичка идеологија утиче на малезијску полицију и тајне службе. Зато није изненађујуће што је Малезија постала играч у завери против Северне Кореје.

Превод за Србин.инфо: Етома