Прочитај ми чланакСрпске сељаке ове године су снашле све невоље. Прво је град обрао малине, па је суша спржила све што се могло спржити и направила штету већу од 500 милиона евра. А да ту не буде крај мукама паора постарале су се поједине локалне самоуправе и удариле на домаћинске амбаре и штале. Наиме, према информацијама из локалних самоуправа, сељаци ће морати папрено да плате да би легализовали своје стаје и свињце.
Према некој процени, у Србији има више од 960.000 нелегалних помоћних објеката, а сељаци ће морати да плате за сваки објекат по 5.000 динара (око 40 евра). Треба рећи да се локалне самоуправе оглушиле о препоруке Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре да се ратарима наплати по 5.000 динара за све објекте на једној парцели, а не по комаду.
Како је „Вестима“ речено у ресорном министарству, за све помоћне и економске објекте, који се налазе на истој или на две или више катастарских парцела који припадају истом власнику, плаћа се једна такса за озакоњење свих тих објеката.
Руше свињце и кокошињце
– Због најава локалних самуправа да ће плаћати папрену легализацију, сељаци у Војводини већ руше кокошињце и свињце. Па то је ужас, и то у години да је род због суше преполовљен. Сада им још дође тај намет, не знам има ли неко намеру да помаже сељаке уместо што их уништава – каже Гулан.
На питање шта ће бити с локалним самоуправама које се оглуше о ову препоруку, у Министарству кажу да ће сви морати да се придржавају правила о једној такси.
Бранислав Гулан, члан Одбора за село САНУ, каже за „Вести“ да има посредне информације да ће локалне самоуправе тражити да се плати легализација за сваки свињац и кокошињац.
– То је страшан удар на празне џепове сељака. Сточарство је и овако уништено и налази се на нивоу из 1910. Имамо 145.000 кућа у којима нико не живи и све оне имају штале и свињце. То су ситна газдинства са два до четири хектара земље за сопствене потребе. Држава, кад већ пропагира повратак на село, уместо да им помаже, она уништава сељаке – каже Гулан.
Очајне Нишлије
У Нишу је око 6.000 домаћинстава добило папрене порезе због претварања пољопривредног земљишта у грађевинско. Локална самоуправа је обећала да ће преиспитати цео случај, али су Нишлије уплашене јер су намети вишеструко увећани.
Све то изгледа још црње ако се зна да је овогодишњи род кукуруза и соје мањи за чак 60 одсто, а на многим њивама неће имати шта да се убере.
Агроекономиста Милан Простран каже да уколико у наредним данима не падне озбиљна киша, држава ће претрпети велику штету, зато што пољопривреда учествује у бруто домаћем производу са око 10 одсто.
Предраг Арсић из Удружења ратара и пољопривредника истиче да држава мора помоћи сељацима.
– Ослобађање од такса за наводњавање и умањење пореза само су неке од мера којима се мора ублажити катастрофа која прети паорима – каже Арсић.
Мирослав Киш из Асоцијације пољопривредника сматра да ни киша више не помаже јер је ситуација катастрофална.
– Неки сељаци ће бити потпуно уништени, док ће они који имају системе за наводњавање имати просечан род – наводи Киш.
Проблем наводњавања
Као и увек, у сушним годинама се потегне питање наводњавања. Србија од два милиона обрадивих површина наводњава само 100.000 хектара.
– У наредних 10 година Србија би требало да обезбеди наводњавање за 500.000 хектара што је неки минимум за нормалан рад – каже Простран.
