Прочитај ми чланакСпоразум о стабилизацији и придруживању, потписан пре готово деценију, обавезује Србију да до 1. септембра 2017. “словом закона” дозволи странцима да купују пољопривредно земљиште, под истим условима као српски држављани.
У покушају да смири крајње незадовољне домаће произвођаче, Влада Србије предложила је овог лета Нацрт Закона о пољопривредном земљишту који, између осталог, предвиђа, да странци морају имати регистровано предузеће у Србији најмање 10 година да би могли да купују пољопривредно земљиште, као и још нека ограничења.
Таква најава у складу је са реториком министра пољопривреде Бранислава Недимовића, који је почетком године у више наврата поручио да “држава има решење” и да је остало да се дефинишу рокови, односно колико ће неко морати да има пребивалиште или регистровану фирму у Србији да би могао да постане купац наших ораница.
Супротно “умирујућем тону” министра Недимовића, бројни стручњаци упозоравају да би због нагле продаје великих површина могла да опадне цена српског земљишта. Примери из свакодневне праксе држава “новопридошлица” у Европској унији показују да су се домаћи пољопривредници, због чињенице да је страним држављанима омогућено да се по багателним ценама “докопају” најплоднијих њива, суочили са читавим низом тешкоћа, укључујући ниске приносе.
Наиме, “тржишна утакмица” постала је на тај начин још неправеднија, с обзиром да су купци из иностранства имали знатно боље машине и слично. Суочене са притисцима грађана, владе појединих земаља чланица ЕУ издејствовале су од администрације у Бриселу “временски орочену” забрану продаје земљишта странцима. Од таквих чланица најбоље је прошла Пољска, која је добила дванаестогодишњи мораторијум. Када је тај рок истекао, уведена су ригорозна правила о продаји ораница, као што је утврђивање околности које потврђују повезаност странаца са овом државом, попут порекла, брака са пољским држављанином, поседовања привремене боравишне дозволе…
Такође, Хрватској је омогућено да седам година не примењује правило о продаји, док је у Естонији на снази правило по којем странци несметано могу да купе само земљиште чија површина не прелази 10 хектара, а у Данској нико не може да купи земљште уколико нема доказ да без прекида живи на селу најмање 25 година. С друге стране, Мађарска је на “неодређено време” забранила странцима да купују пољопривредно земљиште, чиме крши сва правила ЕУ, али је и даље међу водећим пољопривредним произвођачима у том 27-чланом блоку и шире.
Имајући у виду досадашње немилосрдно понашање бриселске администрације према Србији, не треба гајити никакве илузије да ће Европска унија показати и мрвицу спремности да “прогледа кроз прсте ”Београду“ када је реч о продаји земљишта, које се већ вековима сматра “сувим благом”, односно да ће се понашати према Србима као према Мађарима.
Према доступним подацима, постоји готово 23.000 хектара српских ораница на које су већ “бацили око” инострани “ловци на земљиште. Да зло буде веће, практично је немогућа измена Споразума о стабилизацији и придруживању, јер би све државе чланице ЕУ морале да дају “зелено светло” за то.
Будући да је странцима у интересу да што јефтиније купују наше оранице, такав сценарио мора се унапред “отписати”. Илустрације ради, процењује се да су у протеклих десетак година “крупни инвеститори” купили више од 35 милиона хектара обрадиве државе широм света, а 40 одсто тих купаца има “централу” у земљама Европске уније.
У наведеној “подели карата” најгоре су прошли грађани Румуније, где је готово 800.000 хектара ораница продато по изузетно ниским ценама. Мада важећи прописи у нашој држави забрањују продају земље странцима, српском аграру већ је нанета велика штета лошим приватизацијама. Наиме, на аукцијама и тендерима продато је око две стотине фирми које су се некада успешно бавиле пољопривредом, што је подразумевало и индиректну продају њиховог земљишта. На тај начин страни инвестори “дочепали” су се дела “блага” Војводине, традиционалне “српске житнице”. Процењује се да је у рукама странаца готово 18.000 хектара наших ораница!
Улазак у ЕУ, популарно названу и “европска породица народа”, само би погоршао и онако незавидну ситуацију у којој годинама уназад налазе српски пољопривредници!
