ЊЕГОВО ВЕЛИЧАНСТВО ГОСПОДИН СЛУЧАЈ: Карло V, цар који је зауставио Турке

14

Његово Величанство Господин Случај одиграо је велику улогу у Историји Света ма колико се многобројни историчари као и други научници трудили из петних жила да докажу закономерност, детерминисаност развоја људског друштва.

Његово Величанство Господин Случај одиграо је велику улогу у Историји Света ма колико се многобројни историчари као и други научници трудили из петних жила да докажу закономерност, детерминисаност развоја људског друштва. Значај Случаја у Историји на фантастичан начин доказује долазак на власт почетком 16. века Карла од Гента, односно Карла Фландријског, односно Карла Хабзбуршког (1500 – 1558. год.), владара, касније познатог по имену Цар Карло V који несумњиво припада најужем кругу највећих владара које је Европа имала у својој целокупној историји.

Игром случаја наследио је он Бургундски престо 1516. год. и тиме постао Војвода Бургундије коју су тада сачињавали и Војводство и Грофовија Бургундија, односно, територије данашње Белгије, Холандије, Луксембурга као и источни делови Француске као што су Франш-Конте, Алзас, Ферет и нормално и само Војводство Бургундија.Игром случаја Карло од Гента наследио је, такође, 1516. год. и шпански престо, односно територије не тако давно уједињених (1469. год.) Кастиље и Арагона и тиме завладо како читавом Шпанијом тако и јужном Италијом тј. Напуљском Краљевином, Сицилијом, Сардинијом, Балеарима као и великим делом обале северне Африке. Поред јужне Италије, Карло Хабзбуршки владао је и великим делом северне Италије, Фиренцом, Ђеновом, Миланом, Савојем.

Са кастиљанском круном добио је у наслеђе и њене огромне територије у Новом Свету, Америци, од Мексика па све до Чилеа, као и  Флориду, Кубу и Доминикану. За краља Шпаније крунисан је под именом Карлос I.Када је почетком 1519. године умро Карлов деда по оцу, немачки Цар Максимилијан I Хабзбуршки, исте године је Карло од Гента изабран за Немачког Цара као Карло V. На тај начин он је завладо не само Немачком већ и свим другим земљама које су припадале Светом Римском Царству као што су Чешка, Аустрија, Словенија и др.Дакле, за само три године Карло од Гента наследио је бургунски, шпански, хабзбуршки и немачки престо и на тај начин створио једно од највећих царства које је свет икада видео.

То му је омогућио Господин Случај, који је умешао своје прсте у његову судбину низом изненадних, непредвидљивих и углавном трагичних догађаја, као што су:1. 1497. године умире шпански престолонаследник Дон Хуан, рођени брат Карлове мајке Хуане, а његова удовица Маргарета Аустријска, иначе рођена сестра Карловог оца Филипа Лепог, родила је посмрче, ћерку, чији се живот одмах угасио.

Маргарета се затим удала за Филиберта од Савоје и после две године поново је постала удовица и то без деце.2. 1498. године Изабела, старија сестра Карлове мајке Хуане, дакле, у том тренутку наследнице шпанске круне и жена португалског Краља Мануела Срећног, умире на порођају.3. 1500. године умире Изабелин син Дон Мигуел де ла Пас и тиме Карлова мајка постаје прва на листи наследника Шпанске круне.4. 1504. године умире Карлова баба, мајчина мајка, Изабела Кастиљанска те се њен муж, а Карлов деда Фернандо Арагонски повлачи у Арагон, а владавину Кастиљом препушта Карловим родитељима, Филипу Лепом и Хуани.5. 1505. године Карлов деда, удовац, Фернандо Арагонски, да би одвојио Арагон од Кастиље и противно интересима свог зета и Карловог оца Филипа Лепог, поново се жени и то младом Жермен де Фоа, нећаком Француског краља Луја XII, али му она рађа мушко мртворођенче.6. 1506. године изненада умире Карлов отац Филип Лепи јер је, нећете веровати, играо лопте, а затим се знојав напио хладне воде.7. 1516. године умире Фернандо Арагонски те је његова, сада већ болесна ћерка, а  Карлова мајка Хуана, названа Хуана Луда, наследила и Арагон. И њена болест свакако је омогућила да Карло што пре дође на власт.

Дакле, иако су шпански католички краљеви, Фернандо Арагонски и Изабела Кастиљанска имали четворо деце, сина и три кћери, и иако је њихова друга кћер Хуана у браку са Филипом Лепим имала шесторо деце, два сина и четири кћери, сплетом многобројних непредвидљивих околности, наследник шпанске круне постао је њен старији син Карло.

Све до сада набројано односило се се само на Карлово наслеђивање шпанске круне, што би наш народ рекао, његове мајчевине илити ујчевине. Да видимо сада шта се десило са његовим наслеђивањем бургундског трона као и са наслеђивањем хабзбуршког, а преко њега и немачког трона.Карлов отац Филип Лепи био је син Немачког Цара Максимилијана I Хабзбуршког и Марије Бургундске, кћери бургундског Војводе Шарла Смелог. Поред сина Филипа Лепог имали су и кћер Маргарету Аустријску коју су, као што је напред већ речено, удали за шпанског престолонаследника Хуана. Тим двоструким зарукама,  између Маргарете и Хуана и између Филипа и Хуане, Хабзбурзи и Бургунђани, са једне стрнае и Шпанци са друге, хтели су да учврсте свој одбрамбени савез против све агресивније спољне политике Француске.

Иначе, крајем 15. века Хабзбурзи су били у веома незавидном, лошем положају јер је Максимилијанов отац Фридрих III морао да подели Хабзбуршке земље са Сигисмундом Тиролским док му је угарски краљ Матија Корвин чак преотео и сам Беч. Максимилијан I није имао новца ни да финансира сопствено крунисање за Немачког Цара те оно никада није ни обављено.И са ове, очеве стране, Господин Случај преузео је ствар у своје руке и омогућио да касније Карло од Гента наследи и Бургундију и Хабзбуршке земље и Немачко царство. Наиме, 1482. године Марија Бургундска је пала са коња и погинула. Касније се њен супруг Максимилијан I поново оженио и наследио Немачко царство те је на Бургундију обраћао све мање пажње.

Због тога је, на пример, 1515. године Карло у Бриселу проглашен пунолетним уз пристанак свога деде Максимилијана I и већ је у јануару следеће године у истом граду Карлу признато наследство Бургундије. А када је почетком 1519. године умро Максимилијан I Хабзбуршки, сасвим је било за очекивати, и поред великог отпора других претендената, међу којима је био и француски краљ, да ће његов унук, син његовог несрећног сина Филипа Лепог, да буде изабран за Немачког цара.
Сва напред наведена случајна догађања која су омогућила Карлу V да створи огромно царство била су од непроценљивог значаја за будућност Европе.

Да се она нису догодила и да се није Карло V устоличио у пола Европе питање је шта би се ускоро десило са хришћанском Европом.Наиме, 1520. године турски султан постао је двадесетшестогодишњи Сулејман II Величанствени, за време чије владавине је Турска достигла врхунац своје моћи. 1521. године освојио је Београд, следеће године Родос, 1526. год. потукао је до ногу Мађаре на Мохачу, а 1529. год. опседао је Беч. При свом трећем походу на Беч 1566. год. је и умро.

За време своје владавине Сулејман II Величанствени освојио је и Крим, Триполис, Тунис, Алжир, Молдавију и Бесарабију. Питање је где би се он зауставио у својим освајачким походима у Европи да му се није супротставио достојан, равноправни противник у лику Карла V? Да је Европа остала у стању у каквом је била пре Карла V, сва разједињена, расцепкана, завађена и у сталним сукобима свих против свих, вероватно би постала много лакшим пленом за Сулејмана II Величанственог.

Да Господин Случај није на невероватан начин створио Карла V засигурно би Турским пленом постала и јужна Италија и Венеција и Ђенова са све својим поседима у Средоземном мору и преостали део Мађарске са Хрватском и Аустрија са Чешком и Словенијом, а највероватније и делови јужне Немачке. На руку Сулејману II ишао је и раскол у Католичкој Цркви тј. настанак Реформације у Европи и уништење њеног верског јединства. Колико би тек верски ратови у Европи између католика и протестаната поспешили турска освајања да се на историјској позорници није појавио Карло V?

И тако, поново дођосмо до Његовог Величанства Господина Случаја. Исте године, тј. 1520. у Ахену се Карло V крунише за Цара Светог Римског Царства и исте године Сулејман II Величанствени постаје турски султан и исте године Мартин Лутер објављује свој „Позив племству немачког народа“, мада је додуше већ 1517. год. изложио на цркви замка у Витенбергу свој спис „Спор о моћи и корисности индулгенција“.Ствари могу и сасвим другачије, чак супротно, да се посматрају, када би се на пример поставило питање како би се провео Сулејман II у одмеравању снага са Карлом V да се у том сукобу дивова, сукобу светова, хришћанског и муслиманског, у првој половини 16. века није хришћанска и чак католичка краљевина Француска најсрамније понашала са аспекта одбране Европе, јер је скоро увек била на страни Турака, муслимана, а против хришћана, поданика Карла V?

Иста таква француска спољна политика била је на пример један од узрока Велике сеобе Срба крајем следећег века.На крају, можемо са сигурношћу да закључимо, знајући за сва несвакидашња дешавања која су проузроковала долазак на власт Карла V на огромном делу западне, централне и јужне Европе као и у Америци и Африци, да је значај Случаја у Историји огроман и да он никако не сме да се занемари нити да се потцени али и да његово несумњиво битно постојање ни у ком случају не сме да буде сметња, препрека или пак разлог да се не истражују и не утврђују опште закономерности развоја људског друштва.

  • Спира

    Када је у XV веку Турска освојила Балкан, Византија( источно римско царство) и остале православне
    земље нису биле у могућност да се Турцима одупру. Тражили су помоћ од западних хришћана! Ватикан их је дочекао уценом. Обећана им је помоћ од земаља Западне, католичке, Европе под условом да потпису унију са католичом црквом, тј. да православна црква призна врховну влас Ватикана. Васељенски патријарх из Цариграда је подлегао том притиску. Заказан је сабор у Фиренци 1439. године. На сабор су дошли сви православни
    патријарси, чак и Руски. Сви, … осим Српског. Владар Србије, деспот Ђурађ Бранковић, и кому је турска сабља била под вратом, рекао је српском патријарху да ће га обесити уколико оде у Фиренцу.Те 1439, године у Фиренци унију са Ватиканом су потписали сви православни верски поглавари

    Сви, … осим српског. Сазнавши да се Србија супроставила моћном Ватикану, руски Велики Кнез је погубио свог патријарха, због срамоте коју је нанео Русији. Када се и у Цариграду сазнало да Срби нису потписали унију, настали су нереди. На захтев народа, Васељенски патријарх морао је да се повуче. Ватикан то Србима никад није опростио. Германи, највећи непријатељи Срба, Србе, под изговором да се боре за Христа, истребљивали. Данас су Срби највернији Христови следбеници, а Германи ни данас нису одустали од намере да их потпуно истребе.

  • Спира

    јефина про западна пропаганда Да се мало вратимо још некух 100 година уназад.

    Замислите то хришћанство. Ишли су да ослобадјају Христов гроб од деце ислама, оних истих које су пустили да уђу у Европу и стотинама година владају хришћанском Србијом. А Срби, пре него сто су потпуно пали, бранили су ту Европу. Знамо из историје да су се Срби са Турцима први пут сударили 1371 на реци Марици, а задња Српска престоница, Смедерево, пала је тек 1459. године. То значи да је Турцима био потребно скоро 100 година да покоре Србију. Толико времена се Срби задржавали, тада највећу светску воју силу, да не прође у Европу. Како би Европа данас изгледала да су луди Срби пустили Турке да прођу у Европу. Европа би данас била исламска. Како су лако Европљани примили хришћанство, примили би и ислам. Пошто је Србија пала Европа је Турке једва пред Бечом зауставила, а скокнули су мало и до Минхена. А зауставили су их јер су се Турци преломили на Србима. Турцима је требало више од 100 година да се опораве од Косовског боја, али се Србији је је требало много више да се опоравила.

  • Kodza Milos

    Текст је прилично претенциозан и фаворизује војску западне алијансе без великог основа. Прво, Карло Пети није могао да штити Европу од Турака како се у Тексту сугерише јер је пола Европе већ било под Турцима. Друго, тај исти запад са ког је дошао је узрочник пада Европе у руке Турака на више начина, од слабљења Византије разноразним пљачкама и освајањима па све до смишљеног окретања леђа највећим сукобима са Турцима у њиховом продору у Европу, поготову оним на Балкану како би Турци порушили источна царства, Византијско и Српско. Свакако Западна Европа није једини кривац за турски продор али јесте велики кривац. После карлових битака, Западна Европа неће мењати ту политику и вештачки ће одржавати Османско царство још четири века. Такође, текст погрешно сугерише да би без њега Хрватска пала под турско ропство. Ако погледате дату мапу тог времена, видећете да је све што би могло да се назове Хрватском већ свакако било у турском ропству.

    • 50 pera

      Karlo je pobegao iz Beča kada su Osmanlije krenule na njegovo osvajanje. Kada su poljaci uspeli da odbraane Beč, Karlo se vratio ali zaboravio obavezu zahvalnosti prema Poljacima.

    • Хајдук

      Смрдљиви грмљани стално мењају историју. Скоро сам био у Жичи и тамо су црквену библиотеку гађали за време рата. Цркву где су крунисани наши краљеви. Хоће сваки траг да затру да би могли своје лажи да шире.

  • Хајдук

    Да није било Пољака и њихове тешке коњице овај смрдљиви неми Немац грмљанин Карло би био поражен. Турке смо зауставили ми словени…прво смо их ми Срби мучили 100 година па после су Турци набасали на Пољаке. Да су били Турци против грмљана цела Европа би била муслиманска.Сада смо муслимане мигранте пропустили међу грмљане па да видимо како ће да изађу са њима на крај.

    • djole

      Cudo, „braca“ Poljaci nisu stigli da pomognu kad je trebalo Srbinu. Valjda jos nisu „toliko dobro shvatali situaciju“ ili ih mozda kurija nije trazila. Doduse jos nije bilo niti lihvarskog novca „spasenih“ Jevreja za „tesku konjicu“.

      Francuska je mnogo puta radila kontra papskih odluka i kasnije u tridesetogodisnjem ratu i sa Napoleonom, ali isto tako je ostavljala i „saveznika Srbe“ koji joj se do danas dive i smatraju saveznicom. Mali Srbi nikaako da shvate da velike sile jesu velike zato sta gledaju prvo svoj interes.

    • Kodza Milos

      За Пољаке грешиш душу Ђоле, погледај карту Пољске из 14 и из 16 века па ће ти све бити јасно. Они у време Косовског боја нису били таква сила каква су постали у 16. веку. Слично је било са Русијом. Србија је била једина илирска тј словенска сила 14.века. Пољска је данас у ЕУ и НАТО али обичан народ је изразито просрпски оријентисан поготову по питању Косова и мислим да би ако затреба пољски одзив у сваку следећу Битку на Косову био већи него у неким српским градовима. Ово последње је моје мишљење, можда грешим.

    • djole

      Poznajem Poljake vrlo dobro. Vec smo jednom pricali na ovu temu, ali ne mozes me uveriti da nisu papski sluznji. Imadu dobra naroda, ali Kodza moj, NE odlucje on. I medju Slovencima i Hrvatima imade dobrih ljudi, i medju Albancima, i medju Madjarima, ali sta nam je vajda od njih. Nakon mobilzacije nema pravdanja. A kod njih uvek isto…licemerje. Bice katolicko poganska skola, pa koja zatreba. Nemaju karakter nego veruju kuriji, ciju ulogu preuze Britanija i Amerika. Priznajem da nisu nacisti kao neki od navedenih, ali svoj nacionalizam ne mogu da grade na lazi.

    • Kodza Milos

      Сећам се да смо говорили на сличну тему. Мислим да баш никако нема основа поредити Хрвате и Албанце са Пољацима, ни у којој варијанти а то да има добрих људи међу прва два, можда, али тешко да има неких који не мрзе Србе. У прошлом рату знам да је било пољских добровољаца у српској војсци а не знам да их је било на страни Хрвата против Срба. Поздрав.

    • Хајдук

      Нисам рекао да смо ми и Пољаци браћа већ да су Словени а не Грмљани одбранили Европу од Турака. Та иста Хабзбуршка династија је створила вештачке нације Xрвате и Албанце и нанели нам толика зла. Не схватам зашто се на овом сајту фаворизује ова династија чак и да су спасили Европу од Турака а нису. Пољаци су кроз историју били увек против Руса тако да нам не могу бити браћа. Мада међу Пољацима има многих који гаје симпатије према Србији ипак су они католици.

    • djole

      Ideje slavenstva vise nema, nekad je postojala. Danas Rusi igraju za sebe, sta Srbi treba da nauce. Poljaci su to naucili mnogo pre. Pozd

    • Kodza Milos

      И Чеси и Пољаци су католици али су демонстрације против самопроглашеног Косова у њих учесталије и веће него у Русији. Пољаци су били против Русије али било је момената и када је Русија била против нас. Међу земљама нема пријатеља и непријатеља, само интереса. Пријатељство постоји међу људима а далеко од тога да су сви католици лоши људи.

    • Дуња

      2014. у пролеће сам била у Прагу, не могу да опишем како је изгледало када је преко хиљаду људи са транспарентима прошло центром Прага уз повике „Косово је Србија…Косово је срце Србије…“… нема даље, нама би од многих оволико било довољно…остало је на нама…