Прочитај ми чланак

ЊЕГОВО ВЕЛИЧАНСТВО ГОСПОДИН СЛУЧАЈ: Карло V, цар који је зауставио Турке

0

Његово Величанство Господин Случај одиграо је велику улогу у Историји Света ма колико се многобројни историчари као и други научници трудили из петних жила да докажу закономерност, детерминисаност развоја људског друштва.

Његово Величанство Господин Случај одиграо је велику улогу у Историји Света ма колико се многобројни историчари као и други научници трудили из петних жила да докажу закономерност, детерминисаност развоја људског друштва. Значај Случаја у Историји на фантастичан начин доказује долазак на власт почетком 16. века Карла од Гента, односно Карла Фландријског, односно Карла Хабзбуршког (1500 – 1558. год.), владара, касније познатог по имену Цар Карло V који несумњиво припада најужем кругу највећих владара које је Европа имала у својој целокупној историји.

Игром случаја наследио је он Бургундски престо 1516. год. и тиме постао Војвода Бургундије коју су тада сачињавали и Војводство и Грофовија Бургундија, односно, територије данашње Белгије, Холандије, Луксембурга као и источни делови Француске као што су Франш-Конте, Алзас, Ферет и нормално и само Војводство Бургундија.Игром случаја Карло од Гента наследио је, такође, 1516. год. и шпански престо, односно територије не тако давно уједињених (1469. год.) Кастиље и Арагона и тиме завладо како читавом Шпанијом тако и јужном Италијом тј. Напуљском Краљевином, Сицилијом, Сардинијом, Балеарима као и великим делом обале северне Африке. Поред јужне Италије, Карло Хабзбуршки владао је и великим делом северне Италије, Фиренцом, Ђеновом, Миланом, Савојем.

Са кастиљанском круном добио је у наслеђе и њене огромне територије у Новом Свету, Америци, од Мексика па све до Чилеа, као и  Флориду, Кубу и Доминикану. За краља Шпаније крунисан је под именом Карлос I.Када је почетком 1519. године умро Карлов деда по оцу, немачки Цар Максимилијан I Хабзбуршки, исте године је Карло од Гента изабран за Немачког Цара као Карло V. На тај начин он је завладо не само Немачком већ и свим другим земљама које су припадале Светом Римском Царству као што су Чешка, Аустрија, Словенија и др.Дакле, за само три године Карло од Гента наследио је бургунски, шпански, хабзбуршки и немачки престо и на тај начин створио једно од највећих царства које је свет икада видео.

То му је омогућио Господин Случај, који је умешао своје прсте у његову судбину низом изненадних, непредвидљивих и углавном трагичних догађаја, као што су:1. 1497. године умире шпански престолонаследник Дон Хуан, рођени брат Карлове мајке Хуане, а његова удовица Маргарета Аустријска, иначе рођена сестра Карловог оца Филипа Лепог, родила је посмрче, ћерку, чији се живот одмах угасио.

Маргарета се затим удала за Филиберта од Савоје и после две године поново је постала удовица и то без деце.2. 1498. године Изабела, старија сестра Карлове мајке Хуане, дакле, у том тренутку наследнице шпанске круне и жена португалског Краља Мануела Срећног, умире на порођају.3. 1500. године умире Изабелин син Дон Мигуел де ла Пас и тиме Карлова мајка постаје прва на листи наследника Шпанске круне.4. 1504. године умире Карлова баба, мајчина мајка, Изабела Кастиљанска те се њен муж, а Карлов деда Фернандо Арагонски повлачи у Арагон, а владавину Кастиљом препушта Карловим родитељима, Филипу Лепом и Хуани.5. 1505. године Карлов деда, удовац, Фернандо Арагонски, да би одвојио Арагон од Кастиље и противно интересима свог зета и Карловог оца Филипа Лепог, поново се жени и то младом Жермен де Фоа, нећаком Француског краља Луја XII, али му она рађа мушко мртворођенче.6. 1506. године изненада умире Карлов отац Филип Лепи јер је, нећете веровати, играо лопте, а затим се знојав напио хладне воде.7. 1516. године умире Фернандо Арагонски те је његова, сада већ болесна ћерка, а  Карлова мајка Хуана, названа Хуана Луда, наследила и Арагон. И њена болест свакако је омогућила да Карло што пре дође на власт.

Дакле, иако су шпански католички краљеви, Фернандо Арагонски и Изабела Кастиљанска имали четворо деце, сина и три кћери, и иако је њихова друга кћер Хуана у браку са Филипом Лепим имала шесторо деце, два сина и четири кћери, сплетом многобројних непредвидљивих околности, наследник шпанске круне постао је њен старији син Карло.

Све до сада набројано односило се се само на Карлово наслеђивање шпанске круне, што би наш народ рекао, његове мајчевине илити ујчевине. Да видимо сада шта се десило са његовим наслеђивањем бургундског трона као и са наслеђивањем хабзбуршког, а преко њега и немачког трона.Карлов отац Филип Лепи био је син Немачког Цара Максимилијана I Хабзбуршког и Марије Бургундске, кћери бургундског Војводе Шарла Смелог. Поред сина Филипа Лепог имали су и кћер Маргарету Аустријску коју су, као што је напред већ речено, удали за шпанског престолонаследника Хуана. Тим двоструким зарукама,  између Маргарете и Хуана и између Филипа и Хуане, Хабзбурзи и Бургунђани, са једне стрнае и Шпанци са друге, хтели су да учврсте свој одбрамбени савез против све агресивније спољне политике Француске.

Иначе, крајем 15. века Хабзбурзи су били у веома незавидном, лошем положају јер је Максимилијанов отац Фридрих III морао да подели Хабзбуршке земље са Сигисмундом Тиролским док му је угарски краљ Матија Корвин чак преотео и сам Беч. Максимилијан I није имао новца ни да финансира сопствено крунисање за Немачког Цара те оно никада није ни обављено.И са ове, очеве стране, Господин Случај преузео је ствар у своје руке и омогућио да касније Карло од Гента наследи и Бургундију и Хабзбуршке земље и Немачко царство. Наиме, 1482. године Марија Бургундска је пала са коња и погинула. Касније се њен супруг Максимилијан I поново оженио и наследио Немачко царство те је на Бургундију обраћао све мање пажње.

Због тога је, на пример, 1515. године Карло у Бриселу проглашен пунолетним уз пристанак свога деде Максимилијана I и већ је у јануару следеће године у истом граду Карлу признато наследство Бургундије. А када је почетком 1519. године умро Максимилијан I Хабзбуршки, сасвим је било за очекивати, и поред великог отпора других претендената, међу којима је био и француски краљ, да ће његов унук, син његовог несрећног сина Филипа Лепог, да буде изабран за Немачког цара.
Сва напред наведена случајна догађања која су омогућила Карлу V да створи огромно царство била су од непроценљивог значаја за будућност Европе.

Да се она нису догодила и да се није Карло V устоличио у пола Европе питање је шта би се ускоро десило са хришћанском Европом.Наиме, 1520. године турски султан постао је двадесетшестогодишњи Сулејман II Величанствени, за време чије владавине је Турска достигла врхунац своје моћи. 1521. године освојио је Београд, следеће године Родос, 1526. год. потукао је до ногу Мађаре на Мохачу, а 1529. год. опседао је Беч. При свом трећем походу на Беч 1566. год. је и умро.

За време своје владавине Сулејман II Величанствени освојио је и Крим, Триполис, Тунис, Алжир, Молдавију и Бесарабију. Питање је где би се он зауставио у својим освајачким походима у Европи да му се није супротставио достојан, равноправни противник у лику Карла V? Да је Европа остала у стању у каквом је била пре Карла V, сва разједињена, расцепкана, завађена и у сталним сукобима свих против свих, вероватно би постала много лакшим пленом за Сулејмана II Величанственог.

Да Господин Случај није на невероватан начин створио Карла V засигурно би Турским пленом постала и јужна Италија и Венеција и Ђенова са све својим поседима у Средоземном мору и преостали део Мађарске са Хрватском и Аустрија са Чешком и Словенијом, а највероватније и делови јужне Немачке. На руку Сулејману II ишао је и раскол у Католичкој Цркви тј. настанак Реформације у Европи и уништење њеног верског јединства. Колико би тек верски ратови у Европи између католика и протестаната поспешили турска освајања да се на историјској позорници није појавио Карло V?

И тако, поново дођосмо до Његовог Величанства Господина Случаја. Исте године, тј. 1520. у Ахену се Карло V крунише за Цара Светог Римског Царства и исте године Сулејман II Величанствени постаје турски султан и исте године Мартин Лутер објављује свој „Позив племству немачког народа“, мада је додуше већ 1517. год. изложио на цркви замка у Витенбергу свој спис „Спор о моћи и корисности индулгенција“.Ствари могу и сасвим другачије, чак супротно, да се посматрају, када би се на пример поставило питање како би се провео Сулејман II у одмеравању снага са Карлом V да се у том сукобу дивова, сукобу светова, хришћанског и муслиманског, у првој половини 16. века није хришћанска и чак католичка краљевина Француска најсрамније понашала са аспекта одбране Европе, јер је скоро увек била на страни Турака, муслимана, а против хришћана, поданика Карла V?

Иста таква француска спољна политика била је на пример један од узрока Велике сеобе Срба крајем следећег века.На крају, можемо са сигурношћу да закључимо, знајући за сва несвакидашња дешавања која су проузроковала долазак на власт Карла V на огромном делу западне, централне и јужне Европе као и у Америци и Африци, да је значај Случаја у Историји огроман и да он никако не сме да се занемари нити да се потцени али и да његово несумњиво битно постојање ни у ком случају не сме да буде сметња, препрека или пак разлог да се не истражују и не утврђују опште закономерности развоја људског друштва.