Прочитај ми чланак

Исту ствар ми продамо за 275 ЕУР, Хрвати за 600

0

Београд -- Отварање робне куће Икеа у Србији узбуркало је јавност, како потрошачку, тако и привредну.

Посебно домаћих произвођача намештаја којима ће највећи продавац намештаја на свету сасвим сигурно отети део тржишног колача.

Осим тога, долазак шведске компаније у први план је избацио и прилично запостављену дрвну индустрију Србије која последњих година бележи пристојан раст и производње и извоза, али и даље пати од неефикасности.

У прошлој години производња намештаја је порасла за 11,2 одсто у односу на 2015. годину, док је с друге стране забележен пад производње папира и производа од папира од 0,5 одсто и у преради дрвета од 1,3 одсто. Раст производње намештаја је још убрзан у првом кварталу ове године на 15,8 одсто, према подацима Привредне коморе Србије.

Прерада дрвета и производња намештаја је једна од ретких индустријских грана која прави суфицит у спољнотрговинској размени. У последњих пет година просечан годишњи раст извоза ове индустријске гране износио је 13,3 одсто, да би у прошлој години достигао 890 милиона евра.

Иако је удео ове индустрије у БДП-у око два одсто, удео у извозу је 6,3 одсто.

Суфицит у 2016. години износио је 31,3 милиона евра, али углавном због великог дефицита који прави производња папира од 220 милиона евра. С друге стране индустрија намештаја је остварила извоз од 360 милиона евра, док је увоз био више него двоструко мањи па је суфицит достигао 226 милиона евра. Иако делује много, ово у ствари није ни близу искоришћен потенцијал с обзиром да је још 2010. године у стратегији развоја дрвне индустрије пројектован извоз од 500 милиона евра до 2015. године, који очигледно није достигнут.

Извоз прерађеног дрвета и производа од дрвета је износио 200 милиона евра и то је у ствари проблем српске дрвне индустрије. За разлику од земаља у окружењу добар део нашег дрвета се извози као полуфабрикат у облику резане грађе, палета, фурнира…

Ово је у ствари разлог зашто је, према подацима из Акционог плана подршке дрвној индустрији Србији, у 2015. години прерадом једног кубног метра трупаца у Србији и извозом производа од дрвета приходовано свега 275 долара. Исте године, поређења ради у Хрватској је финансијски ефекат прераде и извоза једног кубика дрвета био 591 долар што је 2,15 пута више.

Разлог томе је што су у Хрватској предузећа која праве финалне производе, дакле намештај, добила 65 одсто укупних трупаца из државних шума, док је у Србији свега 48 одсто завршило у производњи намештаја. Чак 52 одсто трупаца се или извезе у том облику (четири одсто) или као резана грађа (41 одсто) или као неки други облик полуфабриката.

У Акционом плану стручњаци су закључили да количине трупаца које добијају поједини водећи произвођачи намештаја нису довољне да подмире њихове потребе. И иако такви произвођачи имају могућност да повећају постојећи обим производње и извоза намештаја од масивног дрвета за најмање два пута, на такав корак се не усуђују јер не могу да набаве потребне количине дрвета.

Колико српску привреду кошта извоз дрвних производа ниске додате вредности најбоље показује податак да је у 2015. години извоз резане грађе од 145.000 кубних метара донео приход од 45,3 милиона евра. Према рачуници, од оволико дрвета се могло направити пет милиона столица чија тржишна вредност би била око 265 милиона евра. Дакле да су дрва продата фабрикама намештаја уместо пиланама укупан приход би био 5,8 пута већи. Уз пут, у процесу производње оволико столица би морало бити запослено бар још 5.000 људи, који нису били потребни за сечење дасака.