Прочитај ми чланакМосква је 6. августа 2014. године узвратила на санкције контрасанкцијама. Погледајмо какво је тренутно „стање на фронту”.
Пре три године Русија је увела ембарго на увоз намирница из Европске уније, Северне Америке, Аустралије и многих других земаља, као одговор на западне санкције. Забрањен је увоз говедине, свињетине, пилетине, рибе, сира, млека, воћа и поврћа. Да ли је ембарго донео Русији корист или штету?
Високе цене
Забрана је проузроковала скок цена намирница, а то је даље изазвало још већу инфлацију. Наравно, главни узрок инфлације је девалвација рубље до које је дошло у децембру 2014. године, али су скочиле и цене домаћих прехрамбених производа, како је израчунало руско одељење Би-Би-Сија. Новинари тврде да је потрошачка корпа просечног Московљанина сада 69% скупља него у августу 2014. године. Са друге стране, Министарство економског развоја саопштава да су просечне цене од августа 2014. године скочиле „само“ за 32%, пише „Руска реч“.
– Негативан ефекат је смањени промет робе у руској економији, јер се већи део прихода троши на храну, а самим тим се знатно мање средстава издваја за друге врсте робе и услуга – каже Данил Кириков, ауторизовани партнер групе инвестиционих компанија Кириков Гроуп.
Ограничени избор
Ембарго је очигледно ограничио избор намирница на домаћем тржишту. Европско воће и поврће је замењено намирницама из Турске, Египта, Марока и десетине блискоисточних земаља. Европска храна високог квалитета, као што су тврди италијански сир и шпанска пршута или плави сиреви замењена је сличним намирницама руске или белоруске производње, мада је питање колико су оне заиста сличне по квалитету.
– У овом тренутку се може рећи да је ембарго на храну допринео већој популарности руских намирница, али је смањење прихода становништва успорило тај процес – каже Артјом Дејев, водећи аналитичар брокерске компаније „Амаркетс“.
Препород малих пољопривредних газдинстава
Руска влада је искористила ембарго као протекционистичку меру у корист домаћих произвођача који су форсирали развој малих пољопривредних газдинстава у Русији у складу са државним програмом јефтиних кредита до 250.000 долара (15 милиона рубаља) уведеног 2012. године за почетнике.
Банка „Росселхозбанк“ која сарађује са руским Министарством пољопривреде саопштава да су мала и средња пољопривредна добра 2016. године добила преко 9.200 кредита у укупној вредности од 191,5 милијарде рубаља, а то је више него што је за те потребе издвојено 2015. године (тада су пољопривредници добили 183,7 милиона рубаља), речено је у информативној служби ове банке.
– Сада је пољопривредним произвођачима потребно извесно време да врате кредите које су узели, да остваре профит и наставе са производњом без опасности да изгубе тржиште, али трајање ембарга треба да буде ограничено и засновано на политици цена, финансијским показатељима и економској ситуацији – каже Петар Пушкарјов, главни аналитичар групе компанија „ТелеТрадеГроуп”.
Стакленици послују све боље
Захваљујући санкцијама и програму државне подршке пољопривредницима инвестирање у стакленике је све популарније у руским пословним круговима, па чак и у круговима политичке елите.
На пример, Аркадиј Абрамович, син милијардера Романа Абрамовича (који је са капиталом од 7,6 милијарди долара на 13. месту Форбсове листе руских богаташа), одлучио је да гаји парадајз и краставце у Белгородској области, на граници са Украјином (720 км јужно од Москве).
Он је крајем 2015. године основао компанију „Гринхаус“ која се бави гајењем поврћа. И млађи син руског јавног тужиоца Јурија Чајке Игор одлучио је да инвестира у пољопривредни сектор. Он је у марту 2016. године основао компанију „Агро-Регион“ која се такође бави гајењем поврћа.
Према подацима које износи руско Министарство пољопривреде, приноси парадајза и краставаца у руским стакленицима су у јулу 2017. године порасли за 19,8% (то је укупно нешто више од 570 тона) у односу на јул 2016. године.
