Прочитај ми чланакЛегендарни глумац Бата Стојковић своју супругу је упознао у позоришту, а тек када се разболео одвео ју је пред олтар. Децу није имао, али једну особу је посебно чувао.
„Упознали смо се у позоришту, у згради Борбе. Ја сам их све са класе прво преслишавала, а онда гледала њихове дипломске представе. Тако смо се здружили. (Смех) Ја сам уписала права која на крају нисам завршила. Моја рођаке радила је на гардероби у позоришту, а када она није могла да ради, ми деца ишли смо да је мењамо. Тако сам се заљубила у театар. Почела сам од гардеробе, била разводница и дошла до сцене, а факултет сам окачила мачку о реп. Најбољи животни факултет је живот у позоришту, а ми смо тамо били више него код куће“, испричала је његова супруга Олга у једном интервјуу.
foto: Printscreen
Годинама је живео у гарсоњери, а борба са болестима је нешто што га је годинама тек мучило. Током живота је ишао на чак девет операција, а често је из болничке постеље ишао на представе.
Оно што је занимљиво да су се после више од двадесет година заједничког живота, Бата и Олга венчали и то тајно.
„Дуго смо били заједно, али венчали смо се тек 1991. године. Његова сестра, иначе педијатар Вера Каљевић, забранила му је и рекла: Кад си чекао досад да се венчаш с њом, чекај још мало, прво да оздравиш и станеш на ноге, па онда изволи. Моја кума Нада Пешић, Драгослав Михајловић и Михиз били су нам кумови. Када смо излазили из Општине, било ми жао Цигана који су говорили: Куме, изгоре ти кеса, а он им је само одбрусио: Марш у п… материну. После смо се венчали и у манастиру Ваведење, а све смо обележили тако што смо нас четворо отишли на ручак. Никоме није било стало до тога, ми смо то хтели само да учинимо старима. Није нам то пало на памет, његови су се понашали као да смо у браку, као да сам снаја, његов брат звао ме је госпа мала. Можда му је нешто дунуло кад се разболео“, присетила се Олга.
Овај складан брачни пар, за какав су важили у глумачким круговима, није имао децу.
„Нисмо имали децу, али Бата је јако водио рачуна, а то је остало и мени у аманет, о ћерки његовог најбољег пријатеља. Она је живела у Фиренци и зове се Радмила Павловић.“
