Прочитај ми чланакОсим мерења средње брзине на наплатним рампама на нашим ауто-путевима, најављена је још једна новина коју возачи једва чекају - померање максималне дозвољене брзине са садашњих 120 на 130 километара на час. Примена прве очекује се од 1. септембра, док ћемо за ову другу морати да причекамо.
Идеју је за овакаву измену недавно је изнела министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић, која је рекла да је њено министарство већ тражило од МУП-а да изврши процену на којим деоницама може да се повећа брзина.
– Предложено померање ограничења брзине на ауто-путу са 120 на 130 километара на час није једноставан процес и за почетак захтева измену закона Закон о саобраћају, јер по тренутном, ограничење на ауто-путевима Србије износи 120 километара на сат – каже продекан Саобраћајног факултета у Београду Далибор Пешић.
Након што би се променио закон, уследила би промена сигнализације на путевима.
– Морала би да се прилагоди саобраћајна сигнализација односно да се поставе нови, адекватни саобраћајни знаци – објашњава Пешић.
Министарка Михајловић се за повећање максималне дозвољене брзине залаже због тога што, како је рекла, на „Коридору 10 имамо одређене модерне и нове деонице на којима може да се повећа брзина на 130 км на сат, а да то не буде небезбедно, као и на Коридору 11“.
Могу да поднесу веће брзине
Професор Пешић каже да наши ауто-путеви нису у толико лошем стању, тако да би могли да поднесу повећање брзине, али би свакако морале да се направе нове провере.
– Требало би да се претресу пројекти на основу којих је рађена изградња ауто-пута. Рачунске брзине при изради пројекта увек су веће од оне дозвољене на ауто-путевима тако да мислим да то не би било претерано оптерећење, али би свакако неко требао да се позабави тим проверама – истиче Пешић.
Већа брзина, већи ризик
Повећање брзине, по његовом мишљењу, највише би одговарало туристима и транзитним путницима који у великом броју пролазе кроз нашу земљу, али би са друге стране, утицали на безбедност саобраћаја јер би се, при већим брзинама, повећао и ризик.
– У земљама као што су Шведска или Велика Британија ограничење на ауто-путевима је 110 килметара на сат чиме су ризици знатно смањени. Ипак, у транзитним земљама које се налазе на битним саобраћајницама, брзина је већа, па је на пример у Хрватској ограничење 130 килмометара на сат – закљчује Пешић.
Окановић: Обазриво са том идејом
Дамир Окановић из Комитета за безбедност саобраћаја изјавио да струка треба озбиљно да размотрити предлог да се ограничење брзине повећа са 120 на 130 километара на сат.
– Треба имати у виду да велики број аутопутева у Европи има три и више саобраћајних трака, док наш има две. Треба такође имати у виду и стање коловоза, опште стање нашег возног парка. Стручњаци, пре свега саобраћајне и грађевинске струке, треба да се изјасне о томе. Једно од могућих решења било би, на пример, да остане опште ограничење од 120, али да се законом дозволи да се, изузетно, на неким деоницама то ограничење повећа на 130 – предлаже Окановић.
Која би онда била граница за кажњавање?
Имајући у виду да је на наплатним рампама почела да се очитава просечна брзина сваког возила (чије ће прекорачење почети да се кажњава од септембра), доводи се у питање како ће ове две новине функционисати заједно. Односно, шта би се онда узимало као граница дозвољене брзине, с обзиром на то да би на неким деоницама могло да се вози до 120, а негде до 130.
– Када се мери просечна брзина, као лимит се користи највећа дозвољена брзина на ауто-путу тако да, иако не би целом дужином било дозвољено возити 130, просечна брзина би се мерила до тог ограничења – објашњава Окановић.
То би онда практично значило да возачи који возе 130 и на оним деоницама ауто-пута где то не би смели, могли некажњено да прођу на наплатној рампи.
До Ниша краћи пут за седам минута
Окановић још додаје да повећање брзине за 10 километара на сат не би много допринело смањењу времена проведеног у путу.
– Тих 10 километара на сат брже би на 100 пређених километара време смањило за свега 3 минута и 50 секунти. Од наплатне рампе Београд до наплатне рампе Ниш, значи, стигло би се брже за нешто више од 7 минута, узимајући у обзир да целим путем ограничење буде 130 – закључио је Окановић.
Ипак, све ово није идеја која може да се реализује преко ноћи, с обзиром на то да предлог мора да прође кроз Скупштину Србије, односно да посланици морају гласају за измене закона, а да је пре тога потребно направити детаљну процену.
Кажњавање ускоро
С друге стране, оно што вазаче очекује врло брзо, већ од септембра, а што се многима неће допасти, јесте мерење средње брзине на наплатним рампама.
Изледа да ће ту највише „падати“ странци, с обзиром на то да се испоставило да они највише и „дивљају“ на нашим путевима, а да су се наши људи мало дисциплиновали.
Како је „Блиц“ објавио, да је саобраћајна полиција у понедељак увече кажњавала помоћу новог система за мерење средње брзине на аутопуту, могла је да за свега пет сати санкционише чак 3.124 возача, и то само на деоници Нови Сад-Београд.
