Прочитај ми чланакУкупан финансијски пакет је према прелиминарним проценама чак за 3-5 пута повољнији од пакета сличне намене, који су актуелни у нашем суседству. Он интегрално обухвата целокупну вредност летелица, инвестиције у њихово техничко одржавање, модернизацију на стандард СМ и оно што је изузетно важно, „пун“ пакет наоружања компатибилан са овим стандардом.
„Шест „мигова 29“ стижу из Русије како је договорено, и биће у Србији до краја године“, рекао је за државну телевизију РТС српски министар одбране Александар Вулин. Министар је на аеродрому Батајница присуствовао прослави Дана авијације и крсне славе 204. ваздухопловне бригаде „Свети Илија“.
Иначе у јавности влада један облик појачане нестрпљивости када је у питању реализација овог посла. Велики број српских писаних и електронских медија, напросто су се утркивали ко ће да напише помпезнији наслов, често постављајући и конкретне рокове (случајно или намерно) око испоруке уговореног наоружања. Све ово је подгрејало заинтересовану јавност до тачке усијања, која може бити веома опасна, ако се практична реализација овог посла исувише дуго пролонгира, или недај боже изјалови. Тога је свестан и министар Вулин који је истакао да разуме нестрпљење, али да по ко зна који пут понавља, да ће авиони Миг-29 стићи до краја године и ући у наоружање српске војске.
Миг-29СМ као окосница српског ваздухоловства
Миг-29СМ представља модернизацију ловца Миг-29С, који је почетком 90-их година прошлог века био један од окосница руског ваздухопловства. Резултати рада на његовој модернизацији појавили су се 1995.године, када је по први пут полетео авион са ознаком СМ. Основна замисао приликом његове модернизације се највише односила на значајно подизање могућности платформе авиона Миг- 29, да изводи нападе по циљевима на земљи. То је поред унапређеног радарско-електронског система, подразумевало и интеграцију читавог низа вођеног ваздухопловног оружја класе ваздух-земља.
Ради достизања овог циља, руски инжењери су на овај апарат интегрисали експортну верзију модернизованог радара Н019МЕ.
Овај радар има могућност откривања ваздушних и копнених циљева на даљини и до 120км. Његов процесор омогућава праћење до 10 циљева, уз истовремено гађање 2 циља.
Поред овог радара, руски конструктори из корпорације Миг су заједно са њим увезали и остале компоненте електронског система који се састоји из аутономног рачунарског одсека који контролише радио-локациони канал, а успели су да „извуку“ и телевизијски канал за гађање циљева на земљи. Колор дисплеј са ТВ-показивачем је интегрисан у кокпит авиона, и он омогућава пријем слике са телевизијске главе која се налази на ракети или бомби. Преко овог инструмента, пилот у реалном времену прати путању пројектила ка циљу, и врши минималне корекције тек толико да ракета прецизно погоди мету. Поред овог начина гађања, пакет обухвата и интеграцију борбеног модула који ће омогућити и навођење савремених убојних средстава путем ласерског снопа. Извршене су модификације и на електро-оптичком нишанском комплексу, ојачана је рачунарска компонента, а инсталиран је и навигациони систем повезан са сателитском мрежом. Што се тиче српског ратног ваздухопловства планирана је инсталација комуникационог система који се користи у нашим оружаним снагама.
Уговор обезбеђује комплетан технички ремонт целокупне летелице (руски Миг-29С + српски Миг-29СД), која ће обезбедити продужетак радног века „летног змаја“ на 30+ година. Цео пакет укључује ремонт и замену компоненти са ограниченим ресурсима, као што су то нпр. мотори, поједини агрегати.., а који треба да се ремонтују и мењају на сваких 5 година, уз неопходан генерални ремонт на сваких 10 година. Све ово ће да буде поједностаљено уградњом сензорике унутар авиона, која ће да прати технички статус свих компоненти система кроз технички протокол тзв. „текућег одржавања према стању“. Пакет укључује и куповину земаљске опреме + пакет комплетне техничке подршке + фонд за модернизацију на стандард СМ.
У првој фази, 6 руских авиона Миг-29С треба да се модернизују на стандард СД, који већ поседују 4 наша Миг-29. Друга фаза подразумева модернизацију свих 10 авиона на ниво СМ. Укупан финансијски пакет је према прелиминарним проценама чак за 3-5 пута повољнији од пакета сличне намене који су актуелни у нашем суседству. Он интегрално обухвата целокупну вредност летелица, инвистиције у њихово техничко одржавање, модернизацију на стандард СМ и оно што је изузетно важно, пакет наоружања компатибилан са овим стандардом.
Важно је истаћи и да преобука пилота са СД на СМ стандард авиона, не би требала да представља велики проблем и имала би фонд од 30-40 летних часова, са блоком теоријске и практичне наставе.
МиГ-29СМ је задржао наоружање ваздух-ваздух верзије МиГ-29С које је обухватало ракете Р-77 (до 6 ракета РВВ-АЕ), Ову ракету је развила чувена руска компанија „Вимпел“ и спада у најсавременије ракете таквог типа у свету (велики број стручњака како са истока али и са запада, сматра да је тренутно ова ракета без премца у свету). Њен максимални домет досеже и до 110+км (РВВ-СД), а у завршници своје путање се наводи помоћу главе са активним радарским самонавођењем. Поседује јединствену конструкцију, са препознатљивим решеткастим стабилизаторима, који јој дају изузетну енергетско-кинетичку и аеродинамичку способност за ефективну борбу против изразито маневришућих циљева. Поред ове ракете, треба поменути и могућност употребе модернизованих ракета нешто старије генерације Р-27ЭР и Р-27ЭТ, али са респектабилним дометом до 95км. Треба посебно истаћи и врхунску, веома агилну ракету в-в кратког домета Р-73/Р-73М која је незаменљива у условима ‘догфигта’ . Ту се још налази читав спектар унапређених ракета класе ваздух-земља, кратког и средњег домета Х-25, Х-29, Х-31, као и могућност ношења тешких високопрецизних авио-бомби изузетне разорне снаге, из фамилије КАБ-500 (КАБ-500-КР и КАБ- 500-Л).
Оно на чему се ради је могућност техничке увезаности овог стандарда са перспективним типовима ваздухопловног ракетног наоружања класе ваздух-земља, које развија српска војна индустрија. То се пре свега односи на ракете ВРВЗ-200 и ВРВЗ-24. Прва има домет од око 40км (тежина бојеве главе око 50кг), док друга има знатно краћи домет који износи 10км, али са бојевом главом која је двоструко тежа (БГ-130кг).
Снажнији оклоп и вођене ракете дају предност тенковским јединицама
Поред ваздухопловне компоненте коју представља ескадрила авиона Миг-29СМ, у донацији се спомињу и основни борбени тенкови Т-72С и извиђачко оклопно возило БРДМ-2 (највероватније се ради о модификацији БРДМ-2М, мада то није потврђено пошто се ради о донацији).
Тенк Т-72С би био солидно појачање за наше оклопне јединице. Ради се о тенку који је бољи од домаће М-84 у погледу оклопне заштите, али и ватрене моћи. Настао је на бази тенка Т-72Б. Основни оклоп овог тенка је прекривен са 155 експлозивних модула, које представљају динамички оклоп типа „Контакт-1“. Ови модули су ефикасни против кумулативних пројектила испаљених из других тенковских топова и сличних система. Њихова основна улога је разбијање и неутрализација кумулативног млаза приликом удара гранате у оклоп тенка. За сада је непозната ефикасност оваквог вида оклопа против тандем-кумулативних бојевих глава које се испаљују из противоклопних ракетних система. Али у сваком случају, у односу на досадашњи „голи“ оклоп какав имамо на нашој 84-ки, ово се намеће као коректно решење. Ватрена моћ тенка Т-72С се огледа у томе што тенковски топ 2А46-М, поред класичне, може да испаљује и ракете. Ради се о ласерски навођеним ракетама 9К120 „Свирь“ домета до 4км и пробојности око 700мм оклопа.
Покретљиви и жилави оклопни извиђач
БРДМ-2М представља модернизовану варијанту БРДМ-2. Карактерише је одређена промена у конструкцији самог возила у односу на базични модел што му даје бољу проходност и функционалност. Огибљење је унифицирано са БТР-80. Уместо бензинског мотора интегрисан је турбодизел мотор Д-249.9 снаге 136 кс. На корпус возила је постављена борбена купола БПУ-1, на
коју је инсталиран тешки митраљез КПВТ у кал. 14,5мм заједно са спрегнутим митраљезом ПКТ у кал 7,62мм. Значајно је истаћи да је угао дејства митраљеза КПВТ повећан на +60°. Возило је опремљено квалитетнијом комуникационом опремом и чине га радио-станице Р- 163 „Арбалет“ и Р-173 „Абзац“.
Закључак
Русија без динара надокнаде донира ова средства Србији ( Миг-29С, Т-72С и БРДМ-2). У зависности од финансијских могућности, Србија би платила само модернизацију ових средстава на савременији стандард. За сада су одвојена средства за модернизацију ваздухопловне компоненте (стандард СМ), са пуним пакетом одржавања (ремонтна и међуремонтна фаза), плус ваздухопловно наоружање компатибилно са стандардом СМ. Треба напоменути да постоје технички предуслови и да се тенкови Т-72С модернизују до изузетно квалитетног стандарда Б3, што би заиста био пун погодак. Пакет модернизације Т-72Б3 се по техничким параметрима налази у равни са тенковима Т-90А, и толико је обиман да се добија практично нова борбена машина. Модернизован је комплетан СУВ и комуникациона опрема, измене је претрпела и погонска група,интегрисан је нови тенковски топ (мод. 2А46М-5 који поред ракета може да испаљује и кинетичке поткалибарне пројектиле изузетне пробојности „Свинец-1/2“ са језгром од тунгстена), а на основни оклоп постављена је нова архитектура динамичке заштите 3.генерације „Реликт“. Заиста, импресиван пакет! Цена овог пакета не би требала да буде већа од 0.75-1 милион евра по јединици тенка.
Али прво скочи па реци хоп…. Остаје нам да пратимо динамику у реализацији овог посла, који је иако по свом обиму минималан, насушно важан за потребе српских оружаних снага.
