Адвокат Зденко Томановић о суђењу бившем председнику Србије, правди и насртајима на њу: Остало је много тога што наша јавност не зна. Током процеса спознао сам сав јад политичке елите

ЈЕДИНИ Србин који је Милошевића видео мртвог у ћелији у Хашком затвору. И да ништа друго у животу није урадио адвокат Зденко Томановић због овога би постао познат. Нешто слично рекао му је и Слободан након што га је ангажовао:

– Од данас си и ти у историји.

Док седимо у његовом кабинету у ушушканој дедињској вили, чије зидове красе слике које је сам насликао, угледни адвокат присећа се момената од пре деценију и по када је у жижу јавности доспео као адвокат Слободана Милошевића.

– Ангажовао ме је око месец дана пре него што је изручен Хагу. Наш први хашки сусрет је, колико се сећам, трајао преко четири сата. Дочекао ме је обријан, у оделу. И правни вандализам којем је био изложен, и даноноћно упаљене рефлекторе у соби који су били део неприкладног односа према њему, подносио је са господском мирноћом и интелектуалном супериорношћу. Све то је видео, како ми је рекао, као „освету и кажњавање за то што смо бранили своју земљу, што нисмо дозволили да НАТО злочини остану сакривени, јер смо помагали свом народу изван Србије и изборили се да створе Републику Српску“.

* А био је пре тога љут на вас јер сте му рекли да су грађански и студентски протести због изборне крађе оправдани…предомислио се?

– Зашто је, пре првог појављивања, само мене позвао да дођем у Хаг није прикладно да ја говорим. Претпостављам да је закључио да можда могу да му будем од користи. А да ли је био љут или не, због мог става да су протести 1996-97. оправдани, не знам. Мислим да није, нити се на то освртао. Па највећи број нас адвоката је тада било у протестним шетњама.

* Има ли нешто из хашког процеса Милошевићу што је остало скривено од очију јавности?

– Бити правни саветник Милошевићу у Хагу значило је и контактирати са веома широким кругом људи. Од председника страних држава и влада, домаће државне и политичке елите, академика, нобеловаца, истакнитих страних и домаћих интелектуалаца, преко шпијуна, убица, превараната, па до људи чије су личне или породичне трагедије биле такве да ту стаје било каква политичка или национално обојена расправа. То је значило и спознати Србију и српски народ изван Србије, али и сав јад наше политичке елите.

ХАГ И „ОЛУЈА“ * Ових дана наврашавају се 22 године од „Олује“. Хаг је пустио хрватске генерале оптужене за те злочине, а Милошевићу је суђено и за злочине у Хрватској…
– Ниједан од циљева због којих је формиран Хашки трибунал није испуњен. Није допринео суочавању са прошлошћу. Напротив! Није допринео ни успостављању поверења и сарадње у региону. Од почетка свог рада Трибунал само продубљује неспоразуме у региону. Ни жртве нису добиле сатисфакцију. А, на крају, Трибунал није ни светској јавности послао поруку како би требало да изгледа међународна правда.
* На кога конкретно мислите?

– О томе неки други пут јер је потребно и више времена и више простора. Остало је много тога што јавност не зна.

* Милошевићева одбрана карактерисана је као бриљантна…

– Милошевић је на суђењу у Хагу изненадио све. Својим ставом, наступом, добром одбраном матирао је хашку администрацију. Стотине милиона долара је утрошено на суђење против Милошевића и у настојању да се у судници, пред домаћом и светском јавношћу, понизи наводним доказима. Али, десило се супротно! И зато су прекинули свакодневне ТВ преносе суђења, и онда када је постало јасно да је суђење измакло политичкој контроли и жељеним и замишљеним ефектима, почели су да поништавају његова гарантована права.

* Спекулисало се да је трован лековима, да намерно није лечен…

– Уместо да су допринели да међународна правда буде симбол поштовања права сваког човека, они су сопствену неспособност правдали његовим лошим здрављем нападајући Милошевића да сам нарушава своје здравље.

* Да ли би било боље да му је суђено у Србији?

– Не. Било би мало горе. Управо зато што се код нас политичко дистанцирање претвара у принцип да правда, закони и право нису свима доступни. У Србији се од насртаја на правду не може видети вршење правде. Све је готово и пре него што почне. Раскорак између права и стварности је толико велики и сваким даном све већи да када укажете на неправду, власт и њихови робови се одмах питају „шта овај смера“.

* Зашто конкретно мислите да суђење у Србији не би било ништа боље?

– Уверавао сам Милошевића да у српском суђењу, да се оно десило, не би било јавних преноса, да не би било једнакости страна, да би право на адекватну лекарску негу било вулгаризовано и компромитовано, да ни у Србији не пуштају све на лечење у иностранство, да се не би дозволило да Милошевић доказује да је био оптужен за протеривања само на оним деловима Косова на којима је било масовног бомбардовања НАТО, да му не би дали да испитује Веслија Кларка, да не би дозволили да светлост дана угледа документ о прислушкиваним разговорима између пилота НАТО и базе у Авијану током бомбрадовања који потврђују да је било сарадње између НАТО и ОВК на терену, да би му одмах наметнули претпоставку кривице уместо претпоставке невиности и још на много тога што краси српску правду када је врше у заједничком подухвату дневна политика и лидери правосудне несамосталности.

* Свог бившег председника Србија је у Хагу препустила самом себи…

– Настојећи да попуни пропусте Хага, да додатно Милошевићу ускрати она права која је Хаг заборавио да му ускрати, власници правде у Србији су му ускраћивали и оно што му је као грађанину припадало и оно што му је као бившем председнику државе припадало. У почетку су му ускраћивали и могућност да дође до бројних докумената значајних за одбрану. Првих година ни један документ од државе нисмо добили, а истовремено су многобројни документи прослеђени тужилаштву у Хагу. Таква српска правда Милошевићу имала је подлогу у дневнополитичком ставу, од тога да је то национални интерес, па до тога да је потребно дистанцирање и од прошлости и од Милошевића.

* Шта је још Србија „учинила“ за њега?

– Нису му дате гаранције државе за пуштање из Трибунала, нити за одлазак на лечење. Није му дато ни право на председничку пензију. На крају, нису му дали ни право на сахрану са државничким почастима као бившем председнику. У Србији сваки предмет који је Милошевић водио је застарео. А владавину права морате доказати у односу баш на оне које не волите. Дакле и онима који су изложени медијском и политичком линчу. Грађани Србије ипак верују да нашим друштвом може завладати право и да могу владати закони, а не, као сада, нарави појединаца или затворене друштвене групе.

* Чега се још сећате из тих „дружења“ са Милошевићем?

– Присећам се да је рекао да је тек у затвору открио колико адвокати могу да буду значајни јер, како је рекао – покрећу живот.

* Шта сте помислили када сте га видели мртвог у ћелији?

– Био сам и последњи адвокат који га је видео живог и вероватно једини грађанин Србије који га је видео мртвог на кревету у ћелији. Сва врата у Трибуналу су била затворена, све ћелије затворене, није се чула ниједна реч, ниједан звук. Милошевићево тело било је на кревету, прекривено делимично чаршавом, са отвореном књигом и наочарама на столици поред кревета. Детаље не желим да описујем.

* Како видите стање у нашем правосуђу данас?

– Мало је лошије него што је раније било. Политичка елита, иако сама нема правни капацитет, успела је да оствари де факто контролу над свим институцијама које непосредно врше правду. Самосталност и независност је постала привилегија само политичких центара моћи. Правна некултура, неговање услова за изигравање права, а не његово поштовање, огроман отпор политичке елите самосталности и независности правосуђа, свођење одговорности на недефинисаност и демагошка правда је, најкраће речено, стање у правосуђу. Афирмише се прагматички популизам у примени права. Практична корист и политички интерес постали су одлучујући критеријум за институционално деловање.

* Ако је тако, како обичан грађанин да се осећа заштићеним?

– Код нас појединци нису ни морално ни правно, ни материјално правно и процесно-правно, једнаки. Елита истовремено мобилише подршку јавности против свих појединаца од интегритета који евентуално указују на ускраћивање правде. Злоупотребљује се демократија узимајући је као изговор да би значење правде прилагодили својим интересима, личним или групним, а у име већине. Овакав приступ се шири и умножава и он разара наш систем.

* Шта бисте саветовали младим адвокатима?

– Да адвокатуру лише сопственог интереса и да се супротставе онима који имају моћ већу од правно дозвољене.

КО ТО ДЕЛИ АДВОКАТЕ

* Сведоци смо великих сукоба у домаћој адвокатури. Зашто су посвађани и подељени?

– Лични интерес је постао главни покретач у адвокатури. А најважнији услов адвокатске независности јесте да се адвокат ослободи утицаја који проистичу из личних интереса, а онда из спољних притисака. Адвокати ће морати да поврате јединство, организованост и одговорност јер нашу професију дневно краду политички дил мејкери.

Извор: Вечерње новости

Ознаке: адвокат Зденко Томановић, Слободан Милошевић, Хаг, хашка ћелија