Кога ћу да хвалим

Кога ћу да хвалим
Сем Живога Бога?
Кога ћу да хвалим
Сем Господа мога?

У њега је светост,
У њега је сладост,
У њега је крепост,
У њега је младост,

У њега је јава,
У њега је будност,
У њега је слава –
Слатка милозвучност!

Серафими близу
Око Њега стоје,
Ангели у низу
Око Њега поје.

Земља песму чује
И ехо одаје,
Но ехо тугује –
Песми заостаје.

И све нови појци
На небеса стижу,
У светлој поворци
Са старим се нижу.

То су свети људи
Што помреше јуче
И свих страсти луди’
Сломише обруче.

Цела војска пева,
Пева: алилуја!
То што земља снева
Од тог небо буја.
Слава Оцу благом,
Оцу премиломе,
Слава Сину драгом
И Духу Светоме!

Песму је написао вл. Николај Велимировић (1880-1956)

 

Ознаке: Владика Николај Велимировић, духовна песма, Кога ћу да хвалим, песма за лаку ноћ, православље