Не шушти траво свилена
(Руска староградска песма и романса; стихови: Николај Кљујев, музика: Виктора Панченко, пева: Татјана Петрова)

Не шушти траво свилена.
Призору бели, чаробни,
С љубављу си извезла
Торбице Леванта.

Ја сам златним цветом разаткана
Сведочењем разбијам окове,
Надвисујем Гору Соколову
Тамнице од белог камена.

С неба јако пече
Обасјава сваки кутак,
Драги камен носе реке,
К’ Белом мору – Словенима.

На торбици дувана
Словима писмо извезено:
Људи три пута – размислите, кад –
Љубав изјављујете.

(*Aх, не случајно у тврђави
Писмена ја сам била ….
Свежи ветар кроз ограду
Зањихао несташно је траву.

Не вени, вештичија – траво,
Без тебе успомена нема:
Ја сам вила старих градова,
И на двору лепо растем.*)

На омиљеном коњу одело,
Гогољев омиљени коњ,
Од мене су слатке усне,
Шаре свилене на длану.

Не скупља се добровољно
/Порез/ четврт /оке/ сребра …
Већ уз вику и деранје,
Запис каже!

Путе од драгог камења,
У траву мудрости сав си зарастао,
Ти, траво, свилени корову,
Самоникло растеш.

Не диже се у пољу
Под копитима стуб прашине,
Кад поскочи коњ гогољев
И очима севне коњаник.

Посадская – Не шуми, трава шелкова

Не шуми, трава шелкова.
Бел призорник, зарецвет,
Вышиваю для милова
Левантниновый кисет.

Я по алу левантину
Расписной разброшу стёг,
Вышью Гору Соколину,
Белокаменный острог.

Неба ясные упёки
Наведу на уголки,
Бирюзой занижу реки,
С Беломорьем – Соловки.

Оторочку на кисете
Литерами обовью:
– Люди с титлою -, – Мыслете -,
Объявилося: Люблю. –

(*Ах, недаром на посаде
Грамотеей я слыву…
Зелен ветер в палисаде
Всколыхнул призор-траву.

Не клонись, вещунья-травка,
Без тебя вдомек уму:
Я – посадская чернавка,
Мил жирует в терему.*)

У милого – кунья шуба,
Гоголиной масти конь.
У меня – сахарны губы,
Косы чалые в ладонь.

Не окупит мил любови
Четвертиной серебра…
Заревейте на обнове,
Расписные литера

Дорог камень ипюзовый,
В стёг мудреный заплетись,
Ты, муравонька шелкова,
Самобранкой расстелись.

Не завихрился бы в поле
Подкопытный прах столбом,
Как проскачет конь гоголий
С зарнооким седоком.

Превод: malva.rosa.77

Ознаке: Виктора Панченко, Не шушти траво свилена, Николај Кљујев, песма за лаку ноћ, романса, Русија, руска поезија, Татјана Петрова