Прочитај ми чланакЗванично су страни инвеститори добили 860 милиона евра субвенција – само у последње две године. Нема анализе шта је то донело Србији. Драгољуб Рајић из Мреже за пословну подршку каже да дебљи крај извлаче радници, пише "Дојче веле".
Заједничка нит компанија у којима се радници буне у последњих годину дана јесте да су у власништву страних инвеститора и да је већину њих држава обилно субвенционисала новцем грађана. Шта смо добили за тај новац?
Фото: Јутјуб
– Већина компанија које долазе у земље попут наше кроз субвенције на неколико година добију радну снагу и земљиште за џабе, ослобођене су многих комуналних давања, увозе и до сто одсто сировина које користе и не раде с малим и средњим домаћим предузећима, а држава од тога добија један проценат добити коју та компанија направи и један део пореза на зараде који остаје локалним самоуправама – истиче Рајић.
– При том су политичари у Србији, који немају искуства у вођењу компанија или савременој економији, нити познају индустрију, дали себи дискреционо право да одлучују о томе коме ће доделити новац и под којим условима, што отвара могућности за корупцију – да појединцима такве услуге и део новца неким каналима буде враћен и исплаћен у иностранству – објашњава Рајић.
– Друга димензија проблема је то под каквим притиском запослени раде и колико су држава и наш правосудни систем неспособни да заштите запослене од злоупотреба и притисака у појединим компанијама – додаје он.
Политичари шире лажни оптимизам
– Политичари, с друге стране, стварају вештачки позитиван тренд, стално излазе с неким процентима, те раст је оволики, те раст је онолики, а свака фирма је задужена 190 одсто изнад уписаног оснивачког капитала и привреда је практично у стању пред ризиком банкрота – каже Рајић.
– Уместо да смо користили добра искуства источноевропских земаља које су опоравиле осамдесет одсто своје привреде и ове последње Владе су упорне да остану на курсу субвенционисања страних инвеститора, што је потпуно погрешно. Ниједна земља у Европи не поставља своју економску политику тако да су директне стране инвестиције приоритет број један, већ гледају да направе амбијент који одговара развоју малих и средњих предузећа – објашњава он.
– У систему у којем се држава коцка с инвеститорима, запослени извуку дебљи крај, али добар део кривице сносе и најутицајници синдикати у Србији који би требало да утичу на државу да се направи минимум услова које ће сваки инвеститор да прихвати када дође у Србију. Они окупљају запослене и имају моћ и машину која може да се успротиви томе што се ради у политичком естаблишменту – закључује овај економски аналитичар.
